Snimatelji RTV B92, tvorci snimka koji je obišao SVET za GLAS: Odeš na dosadnu konferenciju Gaše Kneževića, a zatekneš ubistvo premijera (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Na današnji dan, 12. marta 2003. godine, u 12,25 u atentatu je ubijen prvi demokratski izabran premijer Srbije, jedan od najprogresivnijih političara i lider demokrata Zoran Đinđić.
Potresne kadrove ispred zgrade Vlade neposredno nakon atentata zabeležili su snimatelji televizije B92 Mladen Vasić i Aleksandar Malinović. Slučajno. Dok su sa novinarima čekali početak konferencije o reformi školstva zakazane za 13 sati začuli su se pucnji.
Za Glas javnosti su govorili o snimku koji je obišao svet.
- Sad znamo da živimo u zemlji u kojoj odeš na dosadnu konferenciju Gaše Kneževića, a zatekneš ubistvo premijera. Nema tu sreće i ekskluzive kad je čovek umro. Ne želim na tuđoj smrti da pravim karijeru. Neko da zaplače, a meni da svane, rekao je kamerman Mladen Vasić.
Tročlana televizijska ekipa krenula je te srede 12. marta 2000. taksijem u zgradu Vlade Srbije na konferenciju za novinare.
NE PROPUSTITE
- Stigli smo 20 minuta ranije, jer je ova televizija uspostavila pravilo da snimamo političare pri dolasku na konferenciju. Dolazili smo taksijem iz Kneza Miloša. Već na ćošku kod portirske kućice bilo je jasno da se nešto krupno dešava. Policajac obično kunja u kućici i nikad ga ne vidiš. A tada jedan u odelu zalegao za kalašnjikovim. Iskočimo iz taksija - opet jedan sa mašinkom. Jedan kolega zaboravio kameru na ramenu i stoji zatečen kao običan prolaznik. Nije se ni setio da je uključi, priseća se asistent kamere Aleksandar Malinović koji je toga dana slučajno zamenio smenu sa kolegom.
Snimatelji B92 su se brzo snašli, na brzinu ubacili kasetu, pritrčali na pedeset metara od mesta na kom je već ležao pogođeni premijer. Nije bilo vremena da promene filter za podešavanje svetlosti koji je ostao podešen za snimanje u zatvorenom prostoru. Zato je snimak plavičast.
- Ništa nismo videli od dva parkirana automobila i u prvom momentu nismo znali šta snimamo. Pomislili smo da su uhvatili one koji su pucali. Ništa nije nagoveštavalo da je Đinđić pogođen. Okolo frka, trka, komešanje, neki zalegli, jedan sa kalašnjikovim trči prema zgradi odakle se pucalo. Za to vreme premijer je ležao na pločniku desetak minuta. Obezbeđenje se nije snašlo. Dvadesetak ljudi je trčalo ka zgradi odakle je pucano uz povike "Ko je pucao... Odakle je pucano... Ej, ovamo ja sam ovde". U momentu kada su ubacili Đinđića u auto mislili smo da imamo snimke ljudi koji su uhapšeni. Tad je neko od policajaca povikao: "Počinioci nisu uhvaćeni". Aleksandar je povikao: "Čoveče, pa mi smo onda snimili Đinđića", priča Mladen.
NE PROPUSTITE
Vrlo brzo je stigao i Nebojša Čović.
-Pokušao je izađe iz kola, ali su ga odmah ugurali i auto je u rikverc ušao prolaz u dvorište Vlade. Policajci su bili nervozni. Pištoljima su zaustavljali saobraćaj. Kasnije nam nisu dali da snimamo zasedanje Vlade jer su se žene rasplakale. Ostali smo ispred Vlade do 11 uveče, kažu. Snimak je zatim prodat agenciji Rojters, odakle je obišao ceo svet.
U svetu ima samo desetak snimaka ovakvih događaja, kao što su atentat na Kenedija i pokušaj ubistva Regana.
- Snimam 14 godina. I nisam srećan zbog tih kadrova. Džaba ti snimak kada je povod nečija smrt, ispričao je Vasić za Glas javnosti neposredno posle atentata na premijera Zorana Đinđića.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
