SLOVENCI POSLE TRI DECENIJE OSLOBODILI NAŠEG OFICIRA, pa mu odali počast: Da imamo deset Grujovića, sutra bi Trst bio naš!
Autor: Glas javnosti
Na kućnu adresu kapetana prve klase Dragomira Grujović (60), iz Čačka, stigla je pravosnažna presuda Okružnog suda iz slovenačkog Novog Mesta kojom je konačno oslobođen optužbe da je počinio krivična dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva i pokušaja ubistva, posle postupka koji je trajao skoro tri decenije.
Slovenački sud ukinio je i rešenje o pritvoru protiv Grujovića, doneto u prošlom veku, a na osnovu presude sledi povlačenje dve Interpolove poternice protiv oficira Vojske Srbije, raspisane na osnovu zahteva pravosuđa Slovenije.
Ova odluka, zvanično doneta 10. juna ove godine, a uručena je kapetanu Grujović ovih dana, prevedena je u Brežicama na srpski jezik i poslata u Čačak, u kojoj predsednik sudskog veća iz Novog Mesta, Natalija Picek Kink, zaključuje da obrazloženje ove presude nije navedeno, jer nijedno ovlašćeno lice nije najavilo žalbu.
Kapetan Dragomir Grujović je inače tokom sudskog postupka saslušan u Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, a preko advokata i lično pismenim putem je odgovarao sudu u Novom Mestu.
Grujović se nijednom nije pojavio na suđenjima jer bi, odmah, bio uhapšen čim napusti teritoriju Srbije. Inače, recimo i da su Grujovića su zastupali advokati Borut Škerlj iz Novog Mesta i Svetozar Ž. Pavlović iz Beograda.
Za "Glas javnosti" kapetan u penziji Dragomir Grujović, koji je od svojih 60 godina gotovo pola života bio u ovom progonu od slovenačkog pravosuđa, kaže:
- Znao sam sve ove decenije da sam u pravu, da me nepravedno progone, zato sam bio psihički jak da izdržim i za dva ovakva postupka! Kao bivši oficir primao sam penziju, a meni je žao dobrovoljaca koji su živote rizikovali, a neki izgubili i delove tela a sada čekaju na protezu po pet, šest godina. Ni od čačanske opštine, ni od države Srbije, nisam dobio nikakvu pomoć tokom ovog spora za tri decenije, ali to je tako kod nas. Svaka čast Vojislavu Pićanu, živom svedoka tih događaja,iz Grblja, Budva, Crna Gora, kao i Srđanu Kostiću iz Vladičinog Hana koji su hrabro i pošteno dali izjave da se dođe do konačne istine i pravdene presude. Hvala mojoj porodici, prijateljima i retkim novinarima koji su sve ove godine bili uz mene da dočekamo pravdu i ovu konačno oslobađajuću presudu - rekao je Dragomir Grujović za Glas javnosti, koji je, inače, redovno pisao o ovom slučaju i dočekao sa njim konačnu oslobađajuću presudu.
Koliko hrabar, toliko i skroman, Dragomir Grujović kao da ne ume da se posebno hvali, pa smo za još neke momente iz ovog nepravednoig procesa, odgovore potražili kod pukovnika Radosava Bogićevića, tada komandanta garnizona JNA u Novom Mestu:
- U tim kritičnim danima, na sreću svih, imao sam odličnu saradnju sa Janezom Butarom, koji je bio komandant brigade Teritorijalne odbrane Slovenije za Dolenjsku regiju. Korektno smo sarađivali, iako je on vodio interes svoje države a ja moje. Ostali smo prijatelji i posle tih ratnih godina, a on je svraćao kod mene u Trstenik u vreme dok je bio vojni ataše Slovenije u Makedoniji. Pričao sam mu o nepravednom postupku prema Grujoviću i on je to znao i shvatao, pa se pojavio i na suđenju i očekivano časno i pošteno tamo govorio istinu, koja je sigurno uticala na ovako pravednu presudu, jer je on tamo čovek od velikog profesionalnog i ljudskog autoriteta. Posle tog svedočenja mi je rekao: Puno mi pozdravi Grujovića! Eh, da ja imam deset Grujovića, sutra bio Trst bio naš! Nema se šta dodati ovim rečima, ako se komentriše ova konačna oslobađajuća presuda - izjavio je "Glas javnosti" pukovnik Radosav Bogićević.
Kapetan prve klase Dragomir Grujović iz Čačka je tako ostao poslednji je oficir JNA kojem je neka od bivših jugoslovenskih republika još sudila, a njemu po nalogu tužilaštva iz Novog Mesta, od oktobra 1994. godine.
Elem, Dragomir Grujović je kao stariji vodnik JNA službovao u skladištu goriva u Mokronogu, kod Novog Mesta, kad je juna 1991. zapovednik kasarne, Slovenac i kapetan Branimir Furlan, odlučio da svu imovinu i 45 vojnika preda Teritorijalnoj odbrani Slovenije.
Takođe, u skladištu u Mokronogu bilo je i sedam miliona litara goriva. Grujović to nije hteo da dozvoli po cenu života i kao u dvoboju brže je potegao pištolj, ranio Furlana, preuzeo skladište preteći da će sve dići u vazduh ako bude napadnut, i tako spasao sve vojnike i imovinu, a onda i sebe uspeo da se prebaci u rodni Čačak.
Ovu napetu situaciju u junu 1991. godine grozničavo je pratila celokupna slovenačka javnost , a predsednik Slovenije, Milan Kučan, nudi Grujoviću telefonom 500.000 maraka ako preda skladište, ali je ovaj to odbija, bez imalo premišljanja. Činjenice ostaju da žive i svedoče da u Mokronogu niko nije poginuo, dok iza Grujevića ostaje i svedočenje ljudi iz susedstva da su za vreme blokade skladišta više puta dolazili na kafu kod njega i prijateljski razgovor, a zatim se vraćali bezbedno svojim kućama.
Sve to tužilaštvu i sudu u Sloveniji nije dovoljno jer očigledno morali, bar na ovom slučaju, da dokažu kako je jugoslovenska federalna vojska bila zločinačka organizacija a njihov kapetan Branimir Furlan junak. Kako drugačije, onda, opravdati da je taj Furlan kasnije bio načelnik Generalštaba Vojske Slovenije, ali i zamenik glavnokomandujućeg u NATO bazi u Avijanu. Nije im bilo logićno da naš Grujović bude junak, a njihov Furlan izdajnik, pa zato nisu odustajali više od četvrt veka da proganjanju hrabrog Čačanina.
Pravda je u Čačak konačno stigla, potpisana i prevedena na srpski jezik.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
