Glas Javnosti

Скраћен списак незапослених за 300.000 људи: Према подацима Националне службе за запошљавање, за 10 година значајно порасла запосленост

Društvo
Autor: Novosti.rs/foto: pixabay

Пресудни били долазак инвеститора смањење намета и подстицај за послодавце, каже Гак

Списак незапослених у Србији према евиденцији Националне службе за запошљавање у последњих 10 година смањен је за готово 300.000 имена. Број људи без радне књижице 2010. године био је 767.418. У наредних пет година било их је мање за 7.500, да би драстично скраћивање листе уследило лане, када је забележено 569.778 незапослених. У фебруару ове године још их је мање и сада је на њој 514.119 имена.

Један од најсветлијих примера је општина Инђија у којој је стопа незапослености нижа од европског просека и износи 3,4 одсто. Када се у наредне две године отвори још 1.200 нових радних места нико неће бити без посла.

- Много фактора утицало је на овакву ситуацију - каже Владимир Гак, председник општине Инђија. - Нова индустријска зона најопремљенија је и најмодернија површина такве намене не само у Србији, него у целој Југоисточној Европи. У наредне две године доћи ће још 10 нових инвеститора, што подразумева и нова запошљавања.

Гак наглашава да не само да ниједно привредно друштво у овој општини у последњих 10 година није угашено, већ су она и ширила производне капацитете. То потврђује, рецимо, предузеће "Аутомотив" које је почело са неколико стотина радника, а данас броји око 2.500 запослених.

- Нисмо водили популистичку политику и за четири године број незапослених мањи је за више од 1.000 људи - наглашава наш саговорник. - Према последњим подацима НСЗ у Инђији је 1.349 особа без посла, али и то ће се ускоро променити. Највеће инвестиције дошле су код нас, а ни прича о доласку "Фолсквагена" није завршена. Док се одлука званично не донесе ми смо још увек у игри.

Како наглашава Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање, први пут се десило да су стопа незапослености и стопа запослености у последњим годинама у четвртом кварталу остале готово идентичне у односу на трећи. Четврти реално бележи повећање стопе незапослености због смањења радне активности у делатности пољопривреде и грађевинарства и обима сезонских послова.

Смањењу незапослености највише су допринели повећање привредне активности, долазак нових инвеститора у Србију и отварање нових радних места, затим смањење намета за послодавца, подстицаји као и успешно спровођење мера активне политике запошљавања - истиче наш саговорник. - На основу пријављених потреба, које су нам послодавци доставили, утврђено је да је највеће интересовање постојало у свим нивоима образовања од нижег до високог.
С друге стране, професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић сматра да треба узети у обзир три параметра када се говори о паду незапослености: промењена методологија израчунавања броја запослених и незапослених, одлазак људи из земље и пад природног прираштаја.

- То су квантитативни показатељи, мада је било и реалног смањења, али у мањој мери - каже проф. Савић. - Данас се сматра да је запослен сваки човек који је у последњих седам дана пре спровођења Анкете о радној снази радио бар један сат, што се радикално разликује од методологије која је раније важила и сабирала запослене и незапослене. Не можемо занемарити ни да сваке године Србију напусти око 30.000 младих људи и да тренутно има испод седам милиона становника.

Наш саговорник наглашава да се седамдесетих година у први разред уписивало по 120.000 ђака, а данас их је упола мање.

И ЗАНАТЛИЈЕ НА ЦЕНИ

До посла данас најлакше долазе дипломирани инжењери информационих технологија, електротехнике и рачунарства, електронике, машинства и грађевине са одговарајућим лиценцама. Ту су и професори математике, физике, страних језика, анестезиолози, кардиолози, педијатри, офталмолози, гинеколози, фармацеути, биохемичари, стручњаци за финансије - рачуновође.

- Када су у питању профили нижег нивоа образовања, брже до радне књижице стижу занатлије - бравари, кувари, армирачи, зидари, тесари, али и машински, медицински и фармацеутски техничари, медицинске сестре и возачи - наглашава Мартиновић.


КВАЛИТЕТ РАДА ЗА СТАЛНО

Професор Савић објашњава да је важан и квалитет запослености. То значи да је већина раније радила за стално, а данас добар део има уговоре на одређено - од данас до сутра.

- Чак и они који имају стално запослење раде по потреби. Нема више чврстих уговора, већ када има посла радници раде и дуже од осам сати, викендом и празником, а када нема они су код куће. Фонд радних часова се распоређује на дужи период, а не на дневном нивоу - напомиње професор.

 

 

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR