Škorpije u centru Beograda, stručnjaci objašnjavaju da li je reč o najezdi i koliko su opasne

Pre nekoliko dana na društvenim mrežama počele su da kruže informacije da su se u Beogradu pojavile škorpije, tačnije zapažene su na opštinama Vračar i Dorćol

"Da li je neko imao problema sa škorpijama na Vračaru", pitala je jedna korisnica Instagrama, i nastavila: "U poslednjih par meseci na možemo da se odbranimo".

Odgovor otkud škorpije u Beogradu i da li je to česta i normalna pojava u našoj prestonici dao je dr Srećko Ćurčić, sa katedre za zoologiju beskičmenjaka i entomologiju na Biološkom fakultetu u Beogradu.

- U poslednje vreme su aktuelne informacije o evidentiranju škorpija u Beogradu, ali to nije ništa novo. Manje-više svake godine se prijavljuju slučajevi prisustva ovih beskičmenjaka u prestonici, najčešće u proleće, kada je vlažnost povećana. Može se reći da je u pitanju uobičajena pojava i da ne treba da postoji bojazan sugrađana zbog njihovog prisustva. Manje je poznata činjenica da se u stanovima mogu sresti i pseudoškorpije, bliski srodnici škorpija, ali se niko ne uzrujava zbog njih jer su dosta sitnije od škorpija i nemaju otrovnu bodlju na kraju tela - objašnjava profesor Čurčić.

Kako kaže, škorpije su veoma stara grupa zglavkara. Pripadaju paukolikim životinjama. Na ovim prostorima se nalaze jako dugo, mnogo duže u odnosu na čoveka. U našoj zemlji uglavnom se sreću u šumama, odgovaraju im povećana vlažnost i zasenčena staništa i uglavnom su noćne životinje.

Gde se nalaze u Beogradu
Ovog proleća viđene su na Vračaru i na Dorćolu, međutim prema rečima dr Ćurčića to nisu jedini delovi grada u kome se ovi beskičmenjaci mogu sresti.

- Do sada su uglavnom škorpije uočavali građani koji žive na opštini Vračar, većinom oni koji imaju porodične kuće sa dvorištem, gde postoje povoljni uslovi za život škorpija. Ima ih na Košutnjaku, Topčideru, Kalemegdanu, Avali, kao i u većim gradskim parkovima, tako da je veća šansa da ih sretnemo baš na tim lokalitetima ili u njihovom okruženju - kaže profesor.

Objašnjava da ih na tim mestima možemo naći ispod kamenja, trulih panjeva, u stelji, kao i u raznim pukotinama, odnosno da se škorpije sklanjaju od svetlosti, tako da im zbog toga više odgovara da pre nasele podrume kuća nego stanove. Međutim, kako dr Ćurčić navodi one su predatori insekata i drugih beskičmenjaka, naročito nekih štetnih vrsta, tako da se može reći da je reč o životinjama koje imaju određen značaj za čoveka.

 Značajne za čoveka
Iako imaju određeni značaj za ljude, neizbežna je činjenica da ih se mnogi od nas ipak plaše, i pitanje je kako bismo odreagovali prilikom susreta sa ovim malim crnim zglavkarom.

- Ukoliko sugrađani uoče škorpiju u parku, dvorištu ili šumi, ne treba da je diraju, tj. treba da je puste da slobodne ode. Kao što sam napomenuo, u pitanju su korisne životinje, koje imaju značajnu ulogu u lancima ishrane u brojnim staništima, naročito šumskim. Na kraju tela škorpije imaju otrovnu bodlju, kojom ubadaju i parališu svoj plen, tako da nije preporučljivo da se hvataju golom rukom - priča dr Srećko Ćurčić.

SKINI APLIKACIJU