Glas Javnosti

Savet psihologa malim maturantima: Da obnavljaju gradivo, ali i da se odmore u toku dana

Društvo
Autor: Glas javnosti

Psiholog Branka Tišma rekla je danas, povodom predstojećeg završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja koji se polaže 17, 18. i 19. juna, da osmaci treba sistematski da obnove gradivo, da se podsete svih koraka na osnovu probnog testa, ali i da se u toku dana odmore.

Tišma je za Tanjug rekla da je probni test koji su učenici radili bio prilika da se stave u situaciju u kojoj će biti na završnom ispitu i da prođu sve korake koji ih očekuju u realnoj situaciji, kako na samom ispitu ne bi gubili koncentraciju na sporedne aktivnosti koje obezbeđuju ceo proces predviđen završnim ispitom. 

"Što se tiče postignuća na probnom ispitu, to je dobra prilika za nastavnike, učenike i roditelje da vide gde je potrebno uložiti više vremena i rada, kako bi bili uspešniji na samom ispitu. Probni test im je omogoćio da se upoznaju sa celim procesom završnog ispita", izjavila je Tišma.

Ona je savetovala da na ispit deca treba da krenu ranije, da ponesu potreban pribor, da imaju laganiji doručak, kao i da ponesu crnu čokoladu.

"Zadatke treba pažljivo da čitaju, jer je deo odgovora već u pročitanom tekstu. Prvo neka odgovaraju ono u šta su sigurni, a kasnije da se vrate na ona pitanja za koja se dvoume", preporučila je ona.

Tišma je navela da je trema koja se javlja pre i tokom ispita dobra, i da ako joj se učenici ne prepuste, može da ih mobiliše da se prisete svega što su učili. Prema njenim rečima, za male maturante prirodno je da budu uznemireni, kao i da postavljaju sebi mnoga pitanja.


"Njihovo raspoloženje je najčešće promenljivo, pojavljuju se različiti strahovi, od toga kako će proći na završnom ispitu, koji broj bodova će imati, koju školu da izaberu, šta ih zaista interesuje. Najčešće im se smenjuju različita osećanja i u različitim intezitetima u toku dana", rekla je ona.

Tišma je navela i da kraj nastave donosi zadovoljstvo svim učenicima i dodala da ih ono oslobađa od svakodnevnih školskih obaveza i pruža im mogućnost da sami organizuju svoje vreme.  

Zaokružuju jedan životni ciklus

"U ovom trenutku oni zaokružuju jedan životni ciklus i ulaze u novi, koji jeste pun neizvesnosti, ali i iščekivanja. Razvojno su spremni za nove iskorake. Deca koja su savesno ispunjavala sve svoje obaveze, u ovom periodu do polaganja mature imaju vreme, koje znaju kako da struktuiraju i da ga koriste za utvrđivanje gradiva iz različitih oblasti", objasnila je Tišma.

Ona je poručila da je važno da deca imaju jasnu strukturu dana i svih aktivnosti, koje će imati i dodala da je pored učenja i obnavljanja gradiva važno da imaju i vremena za druženje sa vršnjacima, neke obaveze u porodici, kao i da imaju različite fizičke aktivnosti i da se odmore u toku dana. 

"Ukoliko se usmere samo na učenje, mogu ući u fazu konfuzije kada im se mešaju različite činjenice i znanja i kada se javlja ili pojačava sumnja u  uspeh i u izbore koje prave. Važno je da imaju određen ritam, kao i da prave pauze tokom dana", istakla je ona.

Tišma je ocenila da su u ovakvim situacija zabrinutiji roditelji i nastavnici nego deca, jer, kako je rekla, oni imaju jasnija očekivanja od učenika i uvid o mogućim posledicama konačnog rezultata na završnom ispitu.


Na pitanje da li su deca svesna ili sigurna u to čime žele da se bave, Tišma je ukazala da neki od njih tačno znaju čime žele da se bave u budućnosti, ali i da većina nije sigurna u to pa često biraju škole koje su im najbliže ili one u koje idu njihovi drugari.

"Dešava se da se nedovoljno informišu o sadržaju svih predmeta koji se izučavaju u školama koje biraju, pa da se tokom školovanja sretnu sa predmetima i oblastima, koje su želeli da izbegnu", navela je ona.

Interesovanja roditelja

Prema njenim rečima, često ih i odrasli zbunjuju svojim željama ili očekivanjima šta bi želeli da oni biraju i poručila da je dobro da se sa njima razgovara, jer tako mogu da otkriju šta ih zaista zanima.  Ona je navela da roditelji na različite načine utiču na izbor škole ili zanimanja za svoju decu.

"Jedan broj roditelja se uključuje tako što istražuje samostalno ili sa svojim detetom šta je to što interesuje njegovo dete. Jedan broj roditelja ima izgrađena očekivanja i na različite načine utiče na svoje dete da napravi izbor bilo jasnim pritiskom i iskazivanjem svojih očekivanja, bilo na druge načine kao što je detaljnije upoznavanje sa školama u koje žele da upišu svoju decu", navela je ona.

Tišma je rekla da roditelji koji god način da izaberu utiču na konačne odluke njihove dece o izboru škole koju žele da upišu i dodala da deca, koliko god da se bune i traže svoj put, zapravo najteže podnose kada imaju doživljaj da je roditelj nezainteresovan za ovaj korak.

Psiholog je roditelje savetovala da budu strpljivi, kao i da podrže decu, jer, kako je ocenila, to je važan period u njihovom odrastanju.

"Važno je da ga iskoristite na dobar, konstruktivan način i da budete tu za svoju decu, bez obzira na konačne ishode što se tiče upisa u školu", zaključila je Tišma.


Za školsku 2024/2025. godinu planirano je 72.522 mesta, a pravo da polaže završni ispit ima 66.970 učenika. Završni ispit realizovaće se 17, 18. i 19. juna dok odrasli ovaj ispit polažu 17. juna.

Testovi sadrže zadatke osnovnog, srednjeg i naprednog nivoa, a preliminarni rezultati završnog ispita na nivou škole i na portalu Moja srednja škola biće objavljeni u petak 21. juna.
Objavljivanje konačnih rezultata završnog ispita biće 24. juna.

Glas javnosti /E02S 

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR