RUS KOJI JE RATOVAO ZA SRBIJU NA KOSOVU (3):Srbi nikada nisu bili robovi, a danas poltičari primaju NATO zločince kao prijatelje Srbije!

Gost emisije Glas Života Albert Andijev matra da niko ne ide u rat dobrovoljno već mu neko naredi, a njemu je naredilo srce. Sa svojim saborcima branili su granicu. SR Jugoslavije iz pravca Albanije dok su iz vazduha padale bombe NATO-a.

Kako ste rekli, da svaka kuća ima mač?

Kao što je ranije bilo kada gost ulazi u kuću na zidu si imao mač,pušku.Gost koji je došao sa dobrom namerom neće ni obratiti pažnju , ali onaj koji ti u kuću ulazi  sa lošom namerom  on će uvek pogledati i pomisliti bolje da sam miran nego da izgubim glavu.

Rekli ste da su Srbi 1999god. bili primer celom svetu, da li po vama bitka još uvek traje ?

Shvatili su da ratom ne mogu da nas pobede i onda su se odlučili  na drugačiji način. Obična peta kolona.Samo postaviš svoje ljude u institucije vlade i uništavaš,a uništavanje morala i identiteta jedne nacije počinje uništavanjem porodice. Šta mi danas imamo. Koga nam preko televizije pokazuju kao uzor ? Kada si zadnji put videla neki patriotski film, koji nije urađen sa lošom namerom,već je urađen od stvarno dobronamernih ljudi? Imamo "Zadrugu", "Farmu", imamo ne znm više šta. Da li smo se stvarno pretvorili u stoku da gledamo  takve stvari?

To je uništavanje porodice. Ako u porodici nemaš domaćina po kome se treba ravnati  ti nemaš reda. Ako nemaš reda ta porodica više nije porodica, već   nekoliko ljudi koji žive sami za sebe. Podeli pa vladaj. Da smo mi jedna monolitna nacija, pesnica, a ne otvoreni dlan , pa nam kada žele lome prst po prst.Da smo mi pesnica niko ne bi smeo da donese zakon koji nije u skladu sa moralom sbina , onog čoveka koji je kada je gubio rekao vratiću se moje je i vratio se i njegovo je bilo.Ne kao Kosovski čvor moramo da rešimo. Od kada je to čvor. Kosovo i Metohija su srce Srbije.Ti možeš izgubiti glavu, ruku, nogu,ali bez srca se ne može.Ako izgubimo srece, šta smo onda -leš.Onda kada ovako nešto izusti vođa zemlje ti se zapitaš -ko je ovde lud Da li si ti uopšte srbin čoveče 

Kako poredite Srbiju i Sovjetski Savez ?

Mi smo u Rusiji prošli isto to što je prošla Jugoslavija .Kada je pošelo novo vreme, vreme Gorbačova kada ćemo biti svi slobodni, ja sam se tada zapitao Od čega ću biti slobodan kada se nikada nisam osećao zatvorenim. Kod nas u Severnoj Osetiji,Alanji, ime Albert je često ime i moj drug Alber je tada rekao:" Sada ću moći da kažem sve šta mislim". Ja sam mu uzvratio pitanjem : "Zar nisi i do sada  mogao da kažeš šta misliš"  Posle dva minuta je rekao da jeste. Pa čemu se mi onda radujemo?

I u bivšoj Jugoslaviji su se neki narodi osećali da   konačno mogu slobodno da žive?

Mene zbunjuje način na koji su nas tako podelili. Mene zbunjuje kako nikako da naučimo da ne stajemo na iste grabulje. Mi kada stanemo ona drška nas opali u sred čela  i umesto da krenemo napred mi se vraćamo nazad i opet stajemo na iste grabulje. 

Srbija stoji na kostima i krvi nepopustljivih predaka

Gost emisije Glas Života bio je ruski dobrovoljac Albert Andijev koji se borio na Kosovu i Metohiji. Drugi deo intervjua: https://t.co/hBOOXCSVJo pic.twitter.com/qcHhBsvnTZ

— Glas Javnosti (@glas_javnosti) August 2, 2020

Šta bi sada mogli da uradimo? Jel' ne mislite da je mnogo krvi proliveno?

Na čemu ova zemlja stoji Na kostima i krvi  naših nepopustljivih predaka . Kada neki čovek u državi, da ga ne imenujem ,jer je i to prljavo za moja  usta  na obeležavanju Kolubarske bitke kaže: "Srbi više nikada neće ginuti".  Niko ga nije pitao. Čoveče znaš li gde se nalazi Kolubara? U Srbiji. Da li stvarno misliš da su mladići koji su ginuli i branili Srbiju hteli da  poginu? Bili su željni života,ali su najpre želeli da zaštite svoju zemlju.Da njihova zemlja ostane slobodna,pa i po cenu  života. Ti sada kažeš da kada dođe neprijatelj  mi ćemo podići ruke ili ćemo se naguziti i živećemo na kolenima.Pa po čemu će nas onda pamtiti?  Po tome što smo robovi.Srbi nikada nisu bili robovi Možda ja kao rus, kao pripadnik alanjske nacije ne znam u srpskoj istoriji deo kada su bili robovi . Oni su i pod turskom vladavinom bili poznati po pobunama,po borbi za slobodu. Šta mi danas radimo Poraz proglašavamo za pobedu. Pravimo  muzej agresije NATO -a na Srbiju  gde lepo sve piše. Piše i ko je zločinac , a onda nam oficijalna lica koja  su 200m od tog muzeja ,iste te zločince, proglašavaju  prijateljima i primaju na crvenom tepihu.Kako nam onda izgledaju neprijatelji Gde je kraj tim manipulacijama ?

Šta vas je najviše naljutilo?Da li ste  Vi i naši borci   zadovolji odnosom države prema vama?

Odnos prema borcima i u Srbiji i u Rusiji je isti.Tamo imaju neka primanja,ovde nikakva. Nikada nisam stavljao sebe iznad ostalih ljudi, ali država mora da se ponaša prema boračkoj populaciji kao prema ljudima koji su branili zemlju, njenu slobodu, njenu ustavnost I zahvaljujući kojima imamo krunu na glavi Najmanje što država može da učini je da zbrine boračku populaciju,a ne da se radi sve najlošije da oni šta pre umru.

 Šta se radi?

Zakon o borcima je sraman. On  je nikakav. Kada je bio protest u Pionirskom parku, nisam bo za novčana primanja , ali sam za nematerijalne benificije.Ako se već ispostavilo da je 1 od 100 išao da brani Srbiju,  ne treba da mu daš novac,ali neka boračka kartica  bude kartica za besplatan prevoz, za besplatno školovanje dece boraca , za besplatno lečenje njega i njegove porodice. Zbrini ga nematerijalnim benificijama i pokazaćeš da ti poštuješ boračku populaciji.

 Imate li vi beneficije?

Ja kao ratni vojni invalid nemam na šta da se žalim,ali zbog toga ne moram da ćutim i da zaboravim na ostale  moje saborce koji se  zbog posttraumatskog stresa, ratnog sindroma  do dan danas ubijaju,jer nisu zbrinuti.Nemaju posao.Najbolji lek od tog sindroma je zaposlennost. Ne da ga zaposliš kao idiota i daješ mu minimalac.

Vi sada vojnički pričate u ime naših boraca?

 Nisu oni bez mene niti ja bez njih.Ja ne mogu da njihovu sudbinu odvajam od svoje. Ja ne mogu sa time da živim.

Da li ste se obraćali državnim institucijama?

Ja sam nezgodan čovek za institucije.Predstavnici ministarstava su preko svojih poštara pokušali da mi šalju nekakave pretnje.Da me ućutkaju. Da ne dižem prašinu, ali ovo nije prašina,već kamenje koje se baca na nas. Kamenje neistine. Kamenje zaborava. 

Ne trebaju nam filmovi već briga o borcima

Priča sa Kosova se opet pokrenula kroz film "Priče sa Košara i Paštrika"?

Ne trebaju nam filmovi.Trebaji nam zbrinuta boračka populacija.

 Možda će nešto posle filma biti drugačuje?

Šta će biti drugačije u zemlji gde 9 od 10-oro dece kada ih pitaš šta želiš, oni već razmišljaju da odu u inostranstvo, jer ovde ne vide svoju budućnost. Ja sam zadnji čovek koji bi voleo da naša deca odlaze odavde.Znanjem se ne možeš zaposliti. Da ne navodim primer da je neko sa dokazano falsifikovanom diplomom Ministar, a onda onaj ko treba da ga skloni sa tog mesta i strpa u zatvor kaže, pa šta što je falsifikovao diplomu. 

Kakva je situacija u Rusiji?

Ista takva.

Kako bi vi sada bili prihvaćeni u Rusiji?

Nikako. Bio bi u istoj situaciji kao i ovde. Odnos da ga ne diramo, ali i da mu ne pomažemo. 

Da li su vas posle bombardovanja zvali iz Rusije da pitaju gde ste?

Posle bombardovanja većina nas  nije smela ni da se vrati iz Srbije.Strpali bi nas u zatvor. I dan danas  ljudi koji su učestvovali u odbrani Jugoslavije, odnosno Srbije- jezgro su Srbi, ne sme ni da zucne o tome. Bombardovanje je i pravno i moralno bio zločin.Koliko nerazjašnjenih smrti. Nikome nije potreban častan i slobodouman čovek.Slobodouman čovek ne daje da ga budala vodi već se bori protiv svega što je naegativno . Bori se protiv izdaje. Ne saginje se i ne prihvata mir po svaku cenu. Život na kolenima je gori od smrti.

Srbi nikada nisu bili osvajački narod?

 Mi smo branili naše.Jednom je jedna osoba  rekla da su Nemci u odnosu na nas pojam. U čemu? U tome što mi nismo Nemce nikada napadali, a oni nas jesu.I da smo najgora nacija na svetu od nemaca smo mnogo bolji.Mi tuđe nismo hteli. Nismo otimali, samo smo branili svoje.Mi Srbi smo nacija koja je na ovim prostorima imala Zakonilk onda kada niko nije. Imali smo pisani Zakonik.

 Vi niste zadovoljni kako se brane nacionalni interesi?

 Nacionalni interesi se  ne brane na način da bismo dobili što manje moramo da damo što više.Da bi dobio 1din. moraš da izgubiš milion.I ti pristaneš na tu igru. I to je jedina pobednička kombinacija.Gde su psihijatri u Srbiji da daju dijagnoze?

Kakav je život čoeka posle tih borbi koje su trajale danima? Kako sa posttraumatskim sindromom?

Ako se čovek posle rata nađe u situaciji da je iskorišćen, da ga niko više ne pamti, nezaposlen, nije bez posledica. Ostaje sam sa sobom u tim mislima.To ga svakim danom sve više ubija.Takav čovek mora imati prednost pri zapošlljavanju.Ko će da radi bolje od onoga ko je bio spremman za ovu zemlju da pogine? Posttraumatski poremećaj ne bi ni imali da se ljudi osećaju potrebnim. Mi smo ljudi koji smo na neki način žrtvovali neke stvari.Većina tih ljudi je napuštena.Bukavalno gladna. Sakupljali smo novac za našeg saborca koji je imao račun za struju  600000din. Nema primanja,nema struju. Plašio se godinama i da kaže, a bio je i u Bosni na ratištu.Uvek kada ga je država pozvala on se odazvao. To sve govori o čoveku. U rešavanju tog problema nam je pomoglo "Kolo srpskih sestara" iz Prištine koje su sakupile zadnju svotu novca. Državne institucije nisu htele ni kamatu da skinu sa tih računa,a kamata je bila veća od glavnice.Rekli su da  nisu humanitarna organizacija. 

 Da li ste išli na Kosovo posle?

Ja ne bih ni otišao.Kada sam mora da napustim Kosovo pogledao sam u nebo i rekao Bože šta sam ti učinio toliko loše da  me nisi uzeo onog dana kada je trebalo da poginem,već si mi sačuvao život da ja neporažen odem sa zemlje koju sam odbranio. 

 Da li ste u kontaktu sa nekim sa Kosova?

 Nije tajna da je većina tih ljudi otišla sa Kosmeta.. Sa Kosova i Metohije. Ne smemo da kažemo drugačije. Uvek treba da se kaže Kosovo i Metohija, da se zna o čemu se radi i kome pripada.U kontaktu sam i pomažem na način na koji mogu da im pomažem.Dobrota nije biznis i da te ne stigne za života tvoje dete  hoće.Nisi živeo uzalud. Uradio si dobro delo.

"Kad Srbin izgubi prkos u očima ja ću tada odustati od vas"

Da li ste gledali "Balkansku među"?

Malo više znam o toj međi. Onako neholivudski.Kako nije zanimljivo za gledanje. Stvarnost je uvek bila strašna. Ono što možeš da staviš na ekran i ono što se dešavalo u stvarnosti nije isto, jer koliko god da si stručnjak za film ne možeš nikada da pokažeš šta oseća čovek u tim trenucima. U trenucima kada se žrtvuješ za svoju zemlju, kada znaš da ćeš poginuti,ali ideš, jer znaš da svojom smrću spašavaš više života. Da film može to da pokaže  ratova nebi bilo.

Film izazaove osećanja?

Nisu to neka osećanja. Većina plače i kada gleda španske serije.

Koji je vaš najgori osećaj ili momenat sa Kosova? Da li je to ranjavanje?

Ništa nisam zaboravio. Najteži dan mi je bio kada su došle Međunarodne snage i kada sam morao da napustim Kosovo.Odnosno NATO snage pod zastavom Ujedinjenjih nacija, kao vuk u koži ovce.Samo budala nije mogla da shvati kakava je to prevara. Onda je počelo paljenje i uništavanje srpske svetinje. Srpska vojska tokom odbrane nijedan muslimanski i verski objekat nije uništila. Nama su uništili sve uz prisustvo mirotvornih snaga.Na njihove oči su palili srpske svetinje koje su svetska baština.Ćutali su,jer su Srbi u pitanju.

Da li su Srbi bili poslednji prkosan narod i zato nam se to dešava?

Još uvek smo,samo sebe ubeđujemo.Srbi su poznati po prkosu.Onog dana kada zadnji srbin izgubi svoj prkos u očima, ja ću odustati od vas. 

 Kada će da se završi bitka na Kosovu?

 Bitka na Kosovu se nikada neće završiti,jer danas naše srce nije u našim rukama i neko se trudi da možemo da živimo bez srca. Srbija je Kosovo i Metohija.Dokle god se mi budemo trudili i prenosili na našu decu da je to naše je naše. Gubitak je kada prkosan srbin prihvati da je izgubio.Izgubljena bitka nije izgubljeni rat.Sine nemoj na tuđe,ali ne daj svoje.

Voleo bih da mi to završimo. Da vratimo srce Srbije tamo gde mu je mesto.I da naša deca ne rade ono što moramo mi.Kada ga budemo vratili, nema opuštanja. Moramo da  brinemo za našu bezbednost i jačamo našu vojsku, nezavisno od toga da li ima ratova ili ne, da li imamo neprijatelja ili ne.Ni jedna nacija koja je spremana da ratuje neće biti napadnuta.Onaj što oštri svoj mač najmanje ratuje, jer svi znaju. Treba samo da zadržimo naše.Kada pričaju o tim vojnim zakonima, koji zakon treba da postoji prema osobi koja je došla u tvoju kuću da ti pobije porodicu.Ako ja odem kod njih da im otimam, slobodno neka me oderu živog.Dokle god branim svoje neka ne očekuju od mene milosrđe. 

Šta ćemo sa oprostom? Mi smo Hrišćani.Ne može da ide oko za oko?

Moje oko je u zemlji po kojoj ja hodam. Možeš da oprostiš jednom. Ako oprastaš drugi put istu grešku ti si budala.Koliko puta iste države, iste nacije u odnosu na nas čine iste zločine.Dokle?

SKINI APLIKACIJU