Rupe na kolovozu: Kada štetu plaća upravljač puta, a kada vozač

Rupe na ulicama u Beogradu nisu retkost, a ponekad se desi da zbog njih nastane šteta na vozilu. Ko je u tom slučaju odgovoran, da li vozač ili upravljač puta, objasnio je za Euronews Srbija stručnjak za bezbednost u saobraćaju Milan Božović.

Na početku razgovora je naveo da može da se desi da se na putu nalazi mala rupa koju vozač nije imao mogućnosti da blagovremeno uoči. Dodao je da takve rupe mogu da budu ispunjene vodom i da je to još jedan od razloga zašto nisu lako uočljive. 

"Međutim, na putu može da se nađe i rupa koju je vozač mogao blagovremeno da uoči. To su, na primer, rupe koje nastanu nakon izvođenja određenih radova. Njih je upravljač puta dužan da obeleži, međutim dešava se da neko skloni signalizaciju. I pored toga, vozač takvu rupu može da vidi na vreme i da odreaguje", kazao je. 

Sagovornik je za portal Euronews Srbija objasnio ko je u navedenim situacijama odgovoran ukoliko na vozilu nastane šteta. 

"U slučaju da je rupa iznenađujuća za vozača, da nije blagovremeno uočljiva kao nešto što je opasno, onda je nastala šteta odgovornost upravljača puta. Međutim, ako rupa može blagovremeno da se uoči, onda i vozač ima odgovornost. U tom slučaju se rade proračuni kako bi se utvrdilo ko je odgovoran", zaključio je stručnjak za bezbednost u saobraćaju.

Ko je dužan da sanira štetu na putevima nakon izvođenja radova?

Na ulicama u Beogradu često se izvode radovi, a neretko se desi da se nakon njih ne sanira šteta koja nastane na asfaltu. Iz Javnog preduzeća "Putevi Beograda" su za portal Euronews Srbija objasnili ko je dužan da asfalt vrati u prvobitno stanje. 

"U slučaju da neko komunalno preduzeće ili drugi subjekt vrši plansko raskopavanje i zauzeće saobraćajne površine ili hitnu intervenciju, za vraćanje površine u prvobitno stanje odgovorno je to preduzeće", naveli su. 


pixabay

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, prepoznaje osim učesnika u saobraćaju i upravljača puta i druge subjekte, kao što su izvođači radova i propisuje njihove obaveze i odgovornosti koje se odnose na aktivnosti na javnom putu, a sve u cilju uspostavljanja bezbednosti saobraćaja na putevima.

"Obeležavanje prepreka na putu i mesta na kome se izvode radovi na putu decidno reguliše član 154 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tako da shodno stavu 5 navedenog člana Zakona, izvođač radova je dužan da pre početka radova postavi privremenu saobraćajnu signalizaciju i obezbedi mesto na kome se izvode radovi i da istu održava u propisanom stanju tokom izvođenja radova, a nakon završetka radova da istu ukloni", objasnili su. 

Napomenuli su da je članom 39. Zakona o putevima jasno propisano da lice koje upravlja objektom ugrađenim u javni put dužno da otkloni oštećenja na javnom putu i vrati ga u prvobitno i tehnički ispravno stanje.

"Uzimajući u obzir gore navedeno, odgovornost za oštećenje na vozilu usled upada u neobeleženu rupu na putu adekvatnom saobraćajnom signalizacijom, nije isključivo na upravljaču puta", istakli su.

Dodali su da se nakon što se evidentiraju oštećenja na ulicama i putevima, prijavljena od strane građana, stručnih službi, inspekcijskih službi, MUP i drugih organa, njihovo otklanjanje hitno nalaže Javnom komunalnom preduzeću "Beograd put", koje u skladu sa svojim organizacionim mogućnostima i planovima pristupa popravkama oštećenja.

Procedura za naknadu štete

Iz Javnog preduzeća "Putevi Beograda" su takođe objasnili na koji način se podnosi zahtev za naknadu štete na vozilu koja je nastala usled rupe na putu. 

Postupak ostvarivanja prava na naknadu štete pokreće se predajom pismenog zahteva sa 
pratećom dokumentacijom na pisarnici JP "Putevi Beograda", u Ulici bulevar Vojvode Mišića broj 
41 (prizemlje), putem pošte na adresu za prijem pošte, Ulica bulevar Vojvode Mišića broj 41, ili 
elektronskom poštom (prijava.stete@putevibeograda.rs).

foto: Glas javnosti

Zahtev za naknadu štete podnosi se u slobodnoj formi od strane vlasnika oštećenog 
vozila (stvari) ili lica koje je pretrpelo povredu nastalu usled neodržavanja puta. U zahtevu je 
neophodno navesti precizno vreme i mesto gde se dogodila nezgoda kao i kratak opis događaja. 
Zahtev je potrebno svojeručno potpisati, navesti adresu podnosioca, kontakt telefon i mejl
adresu.

Uz zahtev za naknadu materijalne štete prilaže se:

• zapisnik MUP-a o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode;
• zapisnik o opisu i proceni oštećenja vozila ovlašćenog osiguravajućeg društva;
• očitana saobraćajna i vozačka dozvola i kopija kartice tekućeg računa;
• računi o kupljenim delovima ili izvršenim uslugama na otklanjanju štete, u skladu sa zapisnikom o opisu i proceni oštećenja vozila, ukoliko je izvršena popravka štete;
• za vozila uzeta na lizing, neophodno je da korisnik vozila dostavi pismeno ovlašćenje lizing kompanije (vlasnika vozila) za podnošenje zahteva za naknadu štete i naplatu obeštećenja.

Uz zahtev za naknadu nematerijalne štete prilažu se:

• fotografije lokacije na kojoj se dogodila predmetna nezgoda;
• fotografije nastalih povreda;
• izveštaji lekara.

SKINI APLIKACIJU