RTS ima veliku šansu da zaista postane javni servis, ako se politika ne umeša

Sinoć beše veliki džumbus, ljudi izašli na ulice, suzavca bilo koliko hoćeš, policija gađana kamenjem, a oni dobrim uzvraćali žestokim batinama, gorela kola ’narodne vlasti’, a kao kolateralna šteta stradali, po običaju saobraćajni znaci i žardinjere...Kako god, prave demonstracije sa celokupnim folklorom, kakvih godinama nije bilo u Beogradu. Dakle, događaj!

I, tu nastaje problem, događaj je događaj samo ako se pojavi na televiziji - N1 je tu zaista pokupila šnjur i objektivno izvestila o svemu, a za one kojim je posao da o tome izveste, to se nije ni desilo. Ali, zato se desio Džeki Čen, nekakva budalaština od filma i jedna od bar 50 sličnih koje je dotični snimio u svojoj živopisnoj karijeri. Dakle, za RTS demonstracija nije ni bilo, a vrhuški javnog servisa(čitaj: Bujoševiću) na kraj pameti nije bilo da prekine program i snimi nešto što se događalo ispred njihove zgrade i samo sto metara dalje.  Što im je uostalom i posao, a tako piše i u osnivačkom aktu – dakle javni servis građana.

Međutim, od tog javnog servisa pretvorili su se u servis za protočne bojlere i to tako traje godinama, zapravo od dolaska Bujoševića – nigde prave informacije, nigde objektivnosti, nigde druge strane, ide samo On i samo On, bez ikakvog ograničenja i svejedno da li je izborna kampanja, tišina ili bilo šta drugo. I istini za volju, idu i već legendarne reprize – po sto puta Srećni ljudi, Bolji život i Stižu dolari, uz objavljivanje (bez trunke blama) da je najnovije repriziranje gledanije od bilo čega drugog u vaseljeni...

I tako, ugled se godinama srozavao, nezadovolnjici su im lepili pinkove nalepnice po ulazima, farbali zgradu u roze, skandirali i zviždali iz nedelje u nedelju, ali Bujke tvrda srca beše...Ni onda kada su najbolji novinari počeli da prelaze na druge televizije, ni kada jednostavno nisu više hteli da se brukaju i jednostavno davali otkaze, Gazdu to nije doticalo. Od jedva vraćenog ugleda iz vremena pokojnog Tijanića, RTS se srozao na vreme Slobe i Milanovića.

I tako, čak je i Bujketu isticao rok (trajanja) i raspisan je konkurs za novog generalnog, javila su se četvorica, Palikući je odbijen prijava, Bujke se (kao) nije potpisao, pa je i njemu odbačena i ostali su Vasko Vasović i Marko Milutinović. Za najkasnije 45 dana Upravni odbor mora da donese oduku o novom prvom čoveku.

E, sad ko su ta dvojica? Za ovog drugog, Marka, verovatno niste ni čuli, a niste ni imali razloga. Jer, skoro da ništa nije ni uradio u karijeri(?). Ako je nekad neko gledao Treći kanal RTS (ko ne zna, preteča današnjih pinkova i hepija, a jedno vreme i emiter porića posle ponoći) možda ga se i seti, vodio je neke isprazne razgovore sa kojekavim gostima, onda je imao i neku svoju emisiju o turizmu, da bi pre gašenja pomenutog kanala dospeo na mesto šefa marketinga u PGP RTS. Šta je tamo radio ostaće nepoznanica, ali upućeni kažu da nije radio ništa, osim što se redovno družio s alkoholom. Tadašnjem direktoru sve to prekipi i uruči mu otkaz, on se posle tri godine sudi s matičnom kućom, da bi se 2014. vratio kao odgovorni urednik tog istog PGP-a. Otada, kako saznajemo, gotovo se i nije pojavljivao na poslu, a uzgred, taj isti PGP niti je radio, niti je išta izdavao, a sva oprema za snimanje bila je davno rasprodata. U međuvremenu, na TV Pančevu (valjda je to u Pančevu) dobija svoju emisiju i polazi mu za rukom da tamo dovodi ozbiljne face iz vlasti, sa sve Vučićem. Zlobnici kažu kako je sve to zasluga njegovog brata Aleksandra, koji je bio među osnivačima SNS, a i sam se kandidovao za direktora ranije, ali nije prošao. Oni još zlobniji tvrde da je Marko samo prepisao nekadašnji bratovljev program i takvog ga predao na konkursu.

S druge strane je Vasko Vasović, ime od integriteta i jedan od zaštitnih znakova RTS. U toj kući je više od 30 godina radio kao snimatelj i za sve njegove poznavaoce on je sinonim za samo jednu reč - umetnik.  Trenutno jedini u toj kući sa takvim ’nadimkom’. A kako ga je stekao? Tako što je decenijama preko objektiva tražio najlepše slike koje ljudsko oko moža da zabeleži i prekoobjektiva prenese na traku ili kasnije karticu. Tako što je neki sasvim običan  detalj znao da pretvori u sliku koju bi bez problema mogli da okačite kao poster u svojoj sobi. Tako što je od vremenske prognoze, provale oblaka ili zalaska Sunca pravio događaj koji je bio melem za oko i dušu. Ej, da od opalog lista napraviš umetnost. Ostaće zapisano i da je on snimio ceo onaj haos na Maksimiru, slikajući detalje tuče, lica zapanjenih fudbalera i sukobljenih navijača, istovremeno gutajući oblake suzavca. Ti snimci i oni kasnije sa navijačima u Bariju ostaće antologija i imaju već milione pregleda na Jutjubu. Da ne govorimo o putopisima iz Kine i sa Šri Lanke, intervjuu sa Arturom Klarkom, ko će sve nabrojati...

I samo svojim radom i zaslugama postao je direktor fotografije i na čelu te, pored novinara, sigurno najvažnije grupacije, već je godinama na nacionalnoj televiziji. Pored imena, gradio je i topao odnos sa ljudima, uvek pristojan i prijatan i uvek  spreman da podmetne leđa za druge ili da im se nađe pri ruci. Na taj način, sada je dobio podršku za izbor generalnog od gotOvo svih 2.600 zaposlenih, što se nikada u istoriji televizije nije desilo.

I tako, ostalo je još samo da se ono što je i logično i proglasi. A izbor nikad nije lakši - s jedne strane Vasko sa svojim, do u detalje razrađenim i javo objavljenim programom vraćanja izgubljenog ugleda najvećoj medijskoj kući u zemlji i pretvaranje iste u javni, a ne kao dosad, politički servis, jednostavno servis koji će služiti iskljućivo građanima. Servis koji neće gledati ko je na vlasti i šta im se sviđa da čuju, već će ići samo ono što je u interesu građana ove zemlje.

S druge strane je još lakši izbor - nastavak epizoda Džeki Čena, pa ko voli nek izvoli.

Da je po pravdi i po zaslugama ne bi bilo teško, ali u ovoj zemlji uvek se na kraju pitao Onaj iz zgrade na obodu Pionirskog parka, pa bi bilo lepo da Ovaj sad konačno pusti nekog da radi svoj posao koji tako dobro poznaje. Biće sigurno dobro i vlasti i građanima, jer Vasko, kakav je, sigurno neće dozvoliti širenje bilo kakve neistine, a tek neće dozvoliti vređanje bilo koga. A i njegove kolege kažu da neće pristati ni na kakve kompromise oko buduće koncepcije ni po koju cenu, kažu takav je. Ako mora tako, vratiće se svojim listićima i zalascima. I biće mu opet dobro.

I za kraj jedna anegdota - vezano za pomenuti Bari. Završi se utakmica, Zvezda slavi, a ekipa je imala akreditaciju za sve prostorije na stadionu.  Tako novinarka naleti u hodniku na nikog drugog, nego Iv Montana, predsednika OIimpika, izašao čovek da popuši cigaretu. Pita ga za izjavu, a biviš frajer Merlinke bez problema pristaje. Ekskluziva svih ekskluziva. Ali, nema Vaska, svi se dali u potragu za njim, a njega nema, pa nema. Montan se kulturno zahvali i ode, a Vaska konačno pronađu na terenu kako iz žablje perspektive slika travke sa stativama u pozadini, trebaće za emisiju. Urednik mu to nikad nije oprostio, a ni Vasko uredniku,  jer u jednom intervjuu nije izričito rekao da je on slikao sve sa Maksimira. I tako su se zamrzeli do kraja života... Sutradan su se već okumili.

G.J.

SKINI APLIKACIJU