REVOLUCIONARNI IZUM NAUČNICE IZ BEOGRADA: Nataša je otkrila mrežu brzih 'auto-puteva' kroz Sunčev sistem!

Nataša Todorović, naučnica iz Astronomske opservatorije u Beogradu, otkrila je mrežu brzih „auto-puteva“ kroz Sunčev sistem.

Mreža koju omogućava gravitaciona interakcija između Sunca i planeta, mogla bi da se koristi za brzo slanje svemirskih letelica, mnogo jeftinije nego do sada, jer na ovom putu vozilu nije potrebno gorivo.
Nataša je doktorirala na teoriji koja je vezana za stabilnost i uopšte pojam haosa u dinamičkim sistemima, oslanjala se, kaže, na ruske matematičare, a zatim se bacila na kompjutersku realizaciju tih teorija i primenila ih na svemir, odnosno na Sunčev sistem.
Njen poslednji rad je vezan za skraćenje vremena, za koje se tzv. mala tela, asteroidi, komete ili letelice kreću na 100 godina, jer u svemiru je za takvo kretanje potrebno ogromno vreme koje se meri stotinama hiljada ili milionima godina. Ovo skraćenje je i omogućilo pronalazak nepoznatih struktura kojima u početku niko nije znao poreklo.

„To su mesta u Sunčevom sistemu gde gravitacije planeta reaguju na taj način da mogu jako brzo da vuku neko malo telo, kamen, asteroid, kometu, letelicu. Te brzine su ekstremno velike, ali to ranije niko nije slikao. Nešto može za nekoliko godina da napusti Sunčev sistem, a inicijalno je, kao rezultat otkriveno još 2017. godine“, objašnjava Todorovićeva, a piše Sputnjik.

Ova skromna devojka teško može da izgovori činjenicu da je lično ona u Astronomskoj opservatoriji na beogradskoj Zvezdari došla do ovog otkrića, ali nije znala o čemu se radi, niko nije znao. Istraživanje je na neko vreme sklonila u fioku.

Pomoć američkog i grčkog kolege

„Onda sam 2019. pozvala mog američkog saradnika Arona Rozengrina da mi pomogne da nešto napišem o tome, on lepo piše. Na moju sreću, nije bio poverljiv prema tom rezultatu, krenuli smo u proveru, srećom, potvrđeno je da nije greška u računu, da sve zaista postoji. I dalje nismo znali šta je to, tada se uključio jedan grčki astronom koji nas je uputio na literaturu, verovao je da bi to mogli da budu svemirski „auto-putevi", priča Nataša Todorović.

Hristos Eftimiopulos im je objasnio da je koncept ovih ruta bio poznati ranije, od pre 20 godina, ali ne i otkriće sagovornice, da se one prostiru duž celog Sunčevog sistema.

Mesta duž kojih se protežu ovi „auto-putevi“ su ranije bila poznata samo u neposrednoj okolini svojih izvorišta, takozvanih Lagranževih tačaka.To su, naime, tačke koje se nalaze u okolini planeta i u velikoj meri mogu da kontrolišu kretanje letelica.

„Između Zemlje i Meseca, na primer, postoji jedna takva tačka u kojoj svemirska letelica ne može da padne ni na Zemlju ni na Mesec, nego ostaje u toj tački nepomično, jer se gravitacije Zemlje i Meseca tu potiru. Zemlja vuče na jednu stranu, Mesec na drugu i telo u toj tački ostaje nepomično. NASA letelice se tu parkiraju, za ruske i kineske nisam sigurna“, kaže između ostalog naučna saradnica Astronomske opservatorije.

(Glas javnosti/Sputnjik)

SKINI APLIKACIJU