Glas Javnosti

РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ, ПОКУШАЈ ПУЧА ИЛИ ДЕМОКРАТСКЕ ПРОМЕНЕ: Многа уметничка дела и даље недостају, али да ли је то најважније питање?

Društvo
Autor: Глас јавности / ДАНАС / од 05.10.2018.

Данас: Изложба уметнина несталих 5. октобра у холу Скупштине политичка провокација? Рашковић Ивић: Покушај да се ревизијом историје дан демократских промена претвори у “дан државног пуча”; Илић: Криминализујући 5. октобар, настоје да оперу себе.

Од јуна месеца, када су случајно пронађене три фотеље нестале у петооктобарској револуцији 2.000 године, трагање за несталим уметничким делима и намештајем постало је главна преокупација председнице Скупштине Србије Маје Гојковић.

У међувремену су пронађени још неки комади намештаја, а Скупштина Србије поднела је и кривичну пријаву Тужилаштву против непознатих особа за крађу слика, мобилијара и скулптура, која је врло брзо одбачена због застарелости кривичног дела. То није обесхрабрило председницу парламента, па је ових дана „у намери да уметничка дела значајна за национални идентитет врати парламенту“ отворила и изложбу репродукција несталих слика под називом „Уметност која чека правду“.

Опозиција сумња у искрене намере председнице парламента и тврди да то није изложба, већ још једна неуспела провокација Гојковићеве у склопу континуиране кампање ревизије историје, блаћења великог дана и свих грађана који су у њему учествовали.

У догађајима 5. октобра 2000. године, из збирке Народне скупштине, која је тада обухватала 156 дела, нестало је 60 слика или је уништено у пожару. Недостају, између осталог, „Коњи“ и „Глава мушкарца“ Петра Лубарде, „Дубровник“ Пеђе Милосављевића, „Катедрала у Дубровнику“ Петра Добровића, „Кућа у винограду“ Милана Коњовића, а и даље се трага за скулптуром жене, рађене у гипсу, вајара Вање Радуша. Међу украденим предметима је и велики број комада намештаја, као и кљове које је председнику парламента СФРЈ својевремено поклонио први човек Скупштине Нигерије. Биле су у пару, али је једна враћена. Неко ју је оставио током ноћи, а запослени су је ујутру, када су дошли на посао, пронашли.

Да председница парламента није прва која је дирнула у савест грађана који су из Дома Народне скупштине пре осамнаест година однели вредне ствари говори свакако и податак да је и пре њеног ангажовања враћено 35 слика. Неке је пронашла полиција, а неке су враћали сами грађани. Како саговорници Данаса наводе, украдене ствари проналажене су чак на врло необичан начин. Вредно дело Душана Радоњића, из 1936. године, пронађено је на бувљаку на Новом Београду, као и књига „Протокола Светоандрејске скупштине“, непроцењиве вредности који чува записе са догађаја из 1858. Њега је пронашла Милена Николић, некадашња секретарица посланичког клуба ЈУЛ-а. Купила га је на бувљаку за 30 динара и вратила у Скупштинску библиотеку. Непосредно пред 5. октобар 2004. године, испред зграде на Тргу Николе Пашића, пронађена је и кутија у којој су била три платна. Догађало се и да су грађани, који нису били свесни вредности дела које поседују, доносили слике на процену у Народни музеј, или неку другу институцију и тек тада је откривано да су слике власништво Скупштине. У Дом Народне скупштине враћено је тако најпознатије дело – „Поглед на капелу Свете Петке у Шиду“ Саве Шумановића.

Отварајући изложбу под симболичним називом „Уметност која чека правду“, председница парламента се оградила тврдећи да изложба нема политичку поруку, већ да представља жељу да „сви заједно уложимо труд да пронађемо нестало благо које не припада ни бившем ни садашњем режиму“. Опозиција не верује председници и тврди да је то још један континуирани покушај да се 5. октобар покаже као злочиначки подухват и да се рехабилитује власт која је деведесетих година довела до пропасти, а чије рачуне и дан-данас плаћамо.

Маја Виденовић, посланица ДС и учесница петооктобарских промена, каже за Данас да није ово изложба, већ је ово још једна неуспела провокација председнице Скупштине у склопу континуиране кампање ревизије историје, блаћења великог дана и свих грађана који су у њему учествовали.

„Пети октобар је најважнији дан у нашој новој историји, дан у коме су грађани устали у одбрану свог гласа, у одбрану слободе а против политике зла. Иза те политике су остале хиљаде жртава које за разлику од уметности ту правду никада неће дочекати. Актери те политике, међу којима су неки и данас на власти ће дочекати правду, и правда њих, кад тад“, сматра Виденовићева. 

Санда Рашковић Ивић, још једна учесница догађаја пре 18 година, напомиње да је отварање изложбе елегантан начин да се од 5. октобра ревизијом историје направи дан државног пуча, а не дан демократских промена.

Велимир Илић, један од организатора 5. октобра, каже да Гојковићева уместо да се бави озбиљним проблемима државе која не зна где су јој границе и парламентом који је изгубио и смисао функцију, она отвара изложбу. Парламент претвара у музеј, а себе у кустоса, настојећи да себи пронађе место у култури.

„Овај режим од дана победе над једним диктаторским режимом хоће да направи дан злочина и криминала. Настоје да оперу себе криминализујући 5. октобар, а успели су у једном да нас својим понашањем врате у време пре 5. октобра и да униште тада успостављене демократске институције. И сада уместо да се баве границама државе, Косовом, посрнулом привредом, лоповлуком у њиховим редовима, они траже фотеље и слике, као да је овој држави то највећи проблем“, закључује Илић.

Глас јавности / ДАНАС / од 05.10.2018.

 

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS

POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA


HOROSKOP