RAZOČARANI PROBAMA: Firme u kojima se radna nedelja od četiri dana pokazala kao fijasko predlažu nešto drugo

Za 30% njih, promene koje su nastupile su trajne. Među skoro 3.000 zaposlenih, 71% je prijavilo da oseća smanjen nivo sagorevanja, a bilo je i poboljšanja fizičkog zdravlja i osećaja blagostanja. U mnogim slučajevima, kompanije koje su učestvovale u pilot projektu koji je organizovala neprofitna organizacija 4 Day Week Global, prijavile su da su njihovi radnici bili u mogućnosti da provode više vremena sa svojim porodicama, bave se hobijima i vode brigu o sebi.

Poslodavci takođe kažu da je skraćena radna nedelja povećala produktivnost i učinak, jer su ljudi mogli da iskoriste dobar deo dana za slobodne aktivnosti, što je doprinelo stvaranju bolje ravnoteže između posla i privatnog života.

Ipak, neke firme su napustile eksperiment, a druge još nisu napravile taj iskorak da usvoje format sa punim radnim vremenom. Čak i one kompanije koje nastavljaju sa skraćenim radnim vremenom suočavaju se sa novim izazovima koji proističu iz takvog načina poslovanja.

Iako je četvorodnevna radna nedelja brojnim firmama donela benefite, kod nekih se nije pokazala sjajno. Menadžerka projekata i istraživanja u jednoj dobrotvornoj organizaciji, kaže da im nedostaje peti dan, jer moraju da ostalim danima nadoknađuju posao, što im stvara više stresa.

Takođe, ovaj koncept se nije najbolje pokazao u firmama gde se radi po smenama. Ispostavilo se da moraju biti fokusirani samo na dnevne, tekuće obaveze, dok su trpeli dugoročni projekti.

Problem se javlja i tamo gde je mnogo zaposlenih koji rade na različitim funkcijama, pa šefovi "strepe" od eventualne nepravde: ne žele da nekome sleduju četiri radna dana, a nekome ne.

Umesto fiksnog, četvorodnevnog pristupa, radije se predlaže model fleksibilnosti, te se smatra da bi šestočasovni radni dan mogao biti efikasniji od četvorodnevne radne nedelje, prenosi portal Ekapija.