RATKO BOŽOVIĆ : Kako su STUDENTI nekada  od HEROJA PROMENA stigli do USAHLOG AKTIVIZMA

Studentske demonstracije su bile simbol otpora i promena devedsetih, stremljenja ka evropskim i svetskim vrednostima. Za razliku od starijih kolega današnji studenti  bune se uglavnom zbog  ličnih interesa, za niže školarine ili mesto u studenstkim domovima.

Šta razlikuje studente devedesetih i današnje i zašto su nekada budući akademci bili nosioci pormena, a danas, kako i sami kažu, nemaju potencijal za takav poduhvat, objašnjavaju sagovornici „Glasa javnosti“ , sociolog profesor  dr Ratko Božović i student Nikola Arsenić.

Sociolog prof. dr Ratko Božović  smatra da su protesti devedesetih bili „najčistiji vid društevnog otpora, koji su  parolom, koja ih je obeležila,  „Beograd je svet“  zapravo pokazivali stremljenje tadašnje omladine ka Evropi i svetu, evropskim vrednostima“.

-To su bilio vrlo inventivni protesti. Sve forme su uticale na tadašnji režim Slobodana Miloševića. Kada nismo mogli da dopremo do Miloševića pravljene su razne igre, ali su studenti nastupali sa aktivnim stavom i jasnim držanjem. Osećala se na svakom koraku ta energija promene. Postojala je svest o opštem dobru i pravdi-, kaže profesor Božović.

Megatrendovi i drugi trendovi

On objašnjava da su današnji studenti potpuno drugačiji, a da je uzrok tome vreme,a pre svega porodice u kojima su odrastali i u kojima su usvajali određen sistem vrednosti.

-Nemamo više onu tradicionalnu porodicu sa jasnim moralnim načelima. Ove gneracije  su rasle u tim tranzicionim porodicama koje su sve vreme mislile samo o tome kako da prežive. Zato su današnji studenti više okrenuti sebi, svojim interesima , mogu da kažem , zato imaju egosističnije zahteve i ne baš razvijenu društevnu svest-,  smatra Božović.

On je naveo da „ovde nema ni jedne forme društvenog života koja nije dovedena do degradacije“, zbog čega su, prema njegovom mišljenju „najviše stradale generacije danas mladih ljudi“.

-Cunami kriza, tranzicija, ratova , sankcija uticali su na sve nas. Posledica toga je razareanje i one prave, tradicionalne porodice, vaspitanje , pa i redukcije studentskog aktivizma. Studenti su danas, na našu žalost, u znaku usahlog aktivizma-, smatra Božović i dodaje da sadašnje generacije „mogu da čine dve stvari – ili da se priklone vlasti , ili da idu preko grane“ .

Profesor Božović navodi da je i uvođenje takozvane „bolonjske varijante“  studiranja  u kojoj se forsiraju specijalizacije donekle „napravilo otklon od univerzalnih humanističkih vrednosti“.

-Više ni Univerzitet nije onaj stari sa ozbiljnim profesorima. Nekada je trebalo najmanje pet godina da neko postane doktpor nauka. Pjavom Megatrendova i svih ostalih trendova došli smo do toga da čas posla dobijete status doktora nauka.  Oslabili su intelektualni  potencijali koji dolaze i sa Univerziteta. Sve je to uticalo i utiče na urušavanje vrednosnog sistema. Današnje generacije se bore za sebe , jer im je glavni cilj da što lakše završe fakultete i odu daleko od ovog našeg užasa – objašnjava Božović.

On podseća da je pardoks uvek bio prisutan pa tako i devedesetih u vreme studenskih protesta kada tadašnjoj vlasti nije bilo jasno šta hoće studenti i zašto šetaju.

-Da bi izvršili pritisak na studente tražili su od univerztetskih profesora da potpišu lojalnost vlastima. I tada samo jedan odsto profesora to nije potpisao, a  moja malenkost je bila jedan od njih – naveo je Božović   

Šta kažu studenti?

Student Nikola Arsenić koji je  jedan od inicijatora  jučerašnjeg okupljanja  ispred Vlade Srbije i „kampovanja" pred Ministarstvom prosvete zbog zahteva upućenom nadležnim za smanjenje školarina za ovu školsku godinu, kaže da ne može da proceni zašto je  tako mali broj njegovih kolega učestvuje u akcijama koje organizuju.

-Ne znam tačno da objasnim zašto je većina studenata nezainteresovana  da se javno priključi akcijama.   Meni svakodnevno stižu stotine mejlova od kolega koji se sve slažu, ali bi da ostanu anonimni i negde u pozadini- kaže Arsenić i dodaje da izgleda kao da su „ generacije današnjih studenata navikle na nepravdu, s kojom se mire  ili da nemaju jasno viđenje pravde“.

Arsenić navodi da „današnje generacije studenata nemaju kolektivnu  svest o opštem dobru  i da  svaka iniciujativa kreće od pojedinaca“.

On smatra da bi i ti „mali zahtevi koji se tiču lične koristi, ako bi bili male pobede mogli da budu uvod u neke veće proteste studenata , koje se tiču i stanja u društvu“.

Arsenić je naveo da su studenti juče pokušali da dođu dio ministra prosvete Mladena Šarčevića, ali da im je rečeno da je on „zauzet i da ne moće da ih primi“.

-Uputili su nas na njegovog pomoćnika, profesora   Zorana Tubića, ali ni on nije mogao da nas primi-, kazao je Arsenić i najavio da će studenti nastaviti svoju borbu za manje školarine.   

(Glas javnosti/O.M)

SKINI APLIKACIJU