Glas Javnosti

RADOMIR PUTNIK VAŽIO JE ZA JEDNOG OD NAJHRABRIJIH SRPSKIH VOJSKOVOĐA: Srbija mu se nije dovoljno odužila (FOTO)

Društvo
Autor: Glas javnosti

Na današnji dan 1917. godine, u Nici je preminuo srpski vojvoda Radomir Putnik, slavni vojskovođa u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Kao sjajan strateg posebno iskazao u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, bio je učesnik u svim srpskim ratovima od 1876. do 1916.

Zahvaljujući umnogome upravo njemu, srpska vojska naoružana je brzometnim oružjem i teškom artiljerijom, utvrđena je njena doktrina, povećan je i obučen rezervni starešinski kadar, otvorene su oficirske škole rodova, obučeno je više generacija generalštabnih oficira, izrađeni ratni planovi i propisani postupci mobilizacije.

Radomir Putnik je rođen u Kragujevcu od oca Dimitrija, učitelja, i majke Marije, za koju je bio vezan do kraja njenog života i koja je na njega imala mnogo jači uticaj od oca.

Prezime Putnik nastalo je kada se vojvodin deda Arsenije doselio sa Kosova u Belu Crkvu u Banatu. Kada su ga pitali kako se zove, tada sedmogodišnji Arsenije je odgovorio da je on "putnik u nepoznatom pravcu", pa su ga nazvali Putnik.

Nije voleo veliko društvo i za prijatelje je birao skromne i one koji su ga slušali kao vođu. Celog života je bio skroman, nije se hvalio svojim uspesima. Tečno je govorio nemački jezik, svirao je gitaru i pevao, kada bi ga roditelji zamolili. Prvo ratno iskustvo doživeo je u činu kapetan druge klase 1876. godine u Prvom srpsko turskom ratu.

Putnik se u bici kod sela Adrovac, kada se situacija činila bezizlaznom pojavio na čelu bataljona sa isukanom sabljom i tako podigao moral vojnika, te je srpska vojska krenula u kontranapad i odbila neprijatelja. Budući vojvoda se tada sukobio sa starijim oficirima i stao na stranu svojih vojnika i tu osobinu je zadžao do kraja karijere.

 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 

A post shared by Glas javnosti (@glasjavnosti)

Kada se kralj Milan Obrenović odrekao trona u korist svog sina Aleksandra Obrenovića i kada je promenjen ustav, demokratske struje su zahvatile sve segmente srpskog društva, pa i vojsku. Putnik je bio lojalan kruni, ali nikad nije umeo da se ulaguje kraljevima, ni Milanu ni Aleksandru, i gadili su mu se oni oni koji su to činili. Takvo Putnikovo držanje su oba kralja su smatrali za antidinastičko, jer su navikli da se pred njima oficiri postave snishodljivo. Zato je 1893. godine smenjensa mesta pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba i postavljen na čelo ispitne komisije za čin majora, što je bio siguran znak nemilosti. Penzionisan je u okrobru 1896. godine, a bivši kralj Milan je tvrdio da je Putnik penzionisan zbog učešća u zaveri protiv kralja Aleksandra.

Reaktiviran je 1903. po ubistvu kralja Aleksandra, Putnik je tri dana nakon ustoličenja kralja Petra Karađorđevića vraćen u vojnu službu u činu generala i postavlje je na mesto načelnika Glavnog generalštaba i na tom mestu je neprekidno ostao dvanaest i po godina.

U Prvom balkanskom ratu je kao načelnik Štaba Vrhovne komande znatno doprineo pobedi srpskih armija u neočekivanom sudaru s turskom vojskom u Kumanovskoj, a zatim u Bitoljskoj bici, u oktobru i novembru 1912.

U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i pripremio vojsku, predvidevši bugarski napad, što je bilo odlučujuće za trijumf u Bregalničkoj bici.

Prvi svetski rat 1914. Putnika je zatekao na lečenju u austrijskoj banji Glajhenberg, ali mu je naređeno mu je da se vrati u Srbiju. 

U Prvom svetskom ratu 1914. veštim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga doprineo je slamanju nadmoćnih austrougarskih trupa u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915.

Zbog bolesti nije mogao da se kreće, pa je za njega napravljena improvizovana nosiljka u obliku vojničke stražare, koju su nosila četiri vojnika.

Usled pogoršanja njegove bolesti 1916. na mestu načelnika štaba Vrhovne komkade nasledio ga je general Petar Bojović.

Teško bolestan, Putnik je stigao u Skadar 6. decembra 1915. godine, a 9. januara 1916. je prebačen na Krf. Na Krfu je bio do septembra 1916. godine, kada je prebačen u Nicu, gde je ubrzo umro, a sahranjen je na ruskom groblju.

-Mnogo sam patio i mnogo sam mučen. Ali sve praštam - sve zaboravljam. Samo me boli to što sam sa položaja načelnika štaba Vrhovne komande uklonjen onako, kako ja ni svog rđavog posilnog nisam terao natrag u komandu. Da, ni posilnog dobar oficir ne tera od sebe ovako i na ovaj način. A mene, tek mene su uklonili kao najgoreg, jer je trebalo neko da plati ceh. I to me boli - i boleće me do groba- rekao je tada vojvoda Putnik.

Posmrtni ostaci vojvode Putnika punih 10 godina nisu preneti u Kraljevinu Jugoslaviju, pa su se pobunili preživeli vojnici i njegovi učenici. Sahranjen je na Novom groblju, a na ulice je izašao čitav Beograd i na sahranu su došli i mnogi iz Vojvodine i ostalih delova Srbije. 

Uvršten je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije. Putnik je ostvario veliki uticaj na razvoj srpskih oružanih snaga. Bio je razborit i teško ga je bilo izbaciti iz ravnoteže i smatrao je da je vođenje rata pitanje i za državnike i za vojskovođe, i nikad nije izvršio nijednu odluku za koju nije dobio saglasnost vlade. U Beogradu su po vojvodi Putniku nazvani bulevar i osnovna škola, a u Kanadi je jedna planina nazvana Putnik po slavnom srpskom vojvodi.

(Glas javnosti)

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR