Radar: Promašene investicije u zdravstvu teške 200 miliona evra
Autor: Glas javnosti
Prazne su fabrika vakcina u Zemunu i kruševačka kovid bolnica, a one u Batajnici i Novom Sadu, rade sa mnogo manjim kapacitetom.
Kovid bolnice, u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu, izgrađene od početka pandemije, 2020. i fabrika vakcina u Zemunu koštale su poreske obveznike više od 180 miliona evra.
Pre njenog otvaranja predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kineska ambasadorka Čen Bo u martu 2021. govorili su da će nova fabrika vakcina biti izgrađena u skladu sa najvišim svetskim standardima i da će biti „konkurentna na izuzetno zahtevnom svetskom tržištu“.
A koliko je konkurentna vidi se po tome da je prošle godine imala samo pet zaposlenih, verovatno pripadnika obezbeđenja, i što do početka ove godine, prema podacima iz finansijskih izveštaja, dostavljenim APR-u, nije imala nijedan dinar prihoda.
Osim fabrike vakcina u Zemunu, prazna zvrji i kovid bolnica u Kruševcu, čija je gradnja koštala najmanje 38 miliona evra, dok je nekadašnjim kovid bolnicama u Batajnici i Novom Sadu, čije je finansiranje državnu kasu olakšalo za 43 i 49 miliona evra, promenjena namena. Prva sada služi za palijativu negu, a obe su postale centri za dijalizu i rade sa mnogo manjim kapacitetom od projektovanih. Ne zna se koliko je koštala njihova adaptacija za novu namenu, niti koliko je plaćena oprema za lečenje obolelih od kovida-19. Zna se samo da je kupovana netransparentno, bez tendera, često po mnogo većim cenama od tržišnih.
Rušenja u nizu
Uzalud je potrošeno i između 18 i 23 miliona evra, koliko je, prema različitim izvorima podataka, koštala izgradnja famoznih Centara izvrsnosti, sa Centrom za istraživanje i bankom za čuvanje matičnih ćelija u Kragujevcu.
Izgledi da će se u njima u dogledno dogledno organizovati planirane naučno-nastavne aktivnosti bili su mali i do petka, 28. novembra, a sada su još manji. Tog jutra, naime, urušila se pristupna saobraćajnica u neposrednoj blizini dela tog kompleska, na koji se naslanja gradilište novog stambeno-poslovnog objekta u kragujevačkom naselju Bubanj.
Novosadska firma InoBačka, koja je bila angažovana u drugoj fazi izgradnje Centara izvrsnosti, saopštila je da se saobraćajnice urušila zbog pucanja potpornog zida na susednom gradilištu, da je „nekoliko puta obaveštavala građevinsku inspekciju u Kragujevcu, uključujući i hitan poziv u četvrtak“.
Gradska uprava uzvratila je da InoBačka nadležnoj inspekciji u Kragujevcu nije uputila „bilo kakav dopis, prijavu, fotografiju, niti obaveštenje o rizicima, potkopavanju terena ili pretnji po stabilnost saobraćajnice“.
Navela je i da je da je gradska inspekcija 21. novembra „naložila hitnu obustavu radova na izgradnji stambenog objekta u neposrednoj blizini Centara izvrsnosti“.
Stambeno poslovni objekat čije se gradilište naslanja na kompleks Centara izvrsnoti gradi kragujevačka firma RP Invest 1980, koja je, kako se ispostavilo, imala saglasnost nadležnih za pripremne radove, ali ne i građevinsku dozvolu za izgradnju višespratnice.
Ostaje nejasno kako je gradska građevinska inspekcija tek 21. novembra doznala da RP Invest 1980 nema građevinsku dozvolu, a da prethodno nije uočila da je kraj Centara izvrnosti u međuvremenu nikla zgrada od sedam-osam spratova.
Neodgovorno trošenje
Kakogod, to urušavanje imaće, po svemu sudeći, sudski epilog, jer su nadležni republički organi najavili krivične prijave protiv odgovornih za incident, u kojem, srećom, osim velike materijalne štete, nije bilo drugih posledica. Nije ih bilo zato što na gradilištu u trenutku odronjavanja nije bilo nikoga, jer je ono sedam dana ranije zatvoreno, a Centri izvrnosti su i pre ovog incidenta pune dve godine zvrjali prazni. Sada je sigurno da još dugo neće moći da se koriste za ono za šta su planirani.
Kada su sumi od oko 20 miliona za Centre izvrsnosti doda i onih 180 miliona evra za tri kovid bolnice i fabriku vakcina, promašene investicije u srpskom zdravstvu samo u poslednje četiri i po godine dostigle su 200 miliona evra. A sigurno su i mnogo veće, jer je promašaja svakako bilo još.
„Bolnica u Kruševcu spomenik je budućnosti i govoriće o delima koja smo preduzimali za kratko vreme za naš narod. Ponosan sam na Srbiju, na ljude koji su radili ovde, u Kruševcu, i za četiri meseca, isto kao i u Batajnici, završili nešto što izgleda velelepno. Radili su danonoćno i uradili veliki posao… Ovo je ono što ostaje Kruševcu i Srbiji“, rekao je Vučić 20. decembra 2020, na otvaranju kruševačke kovid bolnice.
Verovatno ni sam nije slutio da će samo pet godina kasnije, krajem novembra 2015, zaista izgledati kao spomenik, ali ne budućnosti, već prošlosti, jer je zakatančena i avetinjski prazna i postala je simbol političkog voluntarizma, neodgovornog planiranja i još neodgovornijeg trošenja novca građana Srbije. Bolnica u Kruševcu organizaciono pripada Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu, a vaskularni hirurg UKC i opozicioni odbornik Dragan Milić nedavno je konstatovao da pored nje „uredno stoje čuvari“, da na ulaznim vratima „uredno stoji katanac“ i da je bolnica „spomenik gluposti i političkoj bahatosti“.
Iako je poslednji kovid pacijent iz bolnice u Batajnici, koja je takođe otvorena 20. decembra 2020, otpušten u junu 2023, ona je tek u julu ove godine postala Centar za palijativnu negu UKC Srbije. U objektu koji je izgrađen da bi mogao da primi 200 pacijenata na intenzivnu i oko 800 na poluintenzivnu negu zbrinuto je tek oko 50 pacijenata, a sredinom prošlog meseca bolnica u Batajnici dobila je i Odeljenje za hemodijalizu, čiji je maksimalni kapacitet 72 pacijenta dnevno.
Drugim rečima, skoro 90 odsto smeštajnih kapaciteta još uvek je neiskorišćeno. Na stranu što sami pacijenti kojima je neophodna hemodijaliza tvrde da je za većinu njih ovo katastrofalno rešenje, jer nekima terapija traje i po četiri-pet sati, ne računajući nekoliko sati koliko im je neophodno da se prevezu od Beograda do bolnice u Batajnici i nazad.
Fabrika vakcina bila je besmislena otkako je postavljen kamen temeljac
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je pre više od četiri godine, 4. septembra 2021, rekao da je drugi kvartal naredne godine rok za izgradnju nove fabrike vakcina, za koju je kamen temeljac postavljen pet dana kasnije, 9. septembra, u zemunskom naselju Soko salaš. Umesto 30 miliona, kao što je prvobitno saopšteno, gradnja fabrike koštala je 47,6 miliona evra, objavila je Nova ekonomija, a niko tu informaciju u međuvremenu nije demantovao. Grad Beograd je za ovaj projekat u decembru 2023. izdvojio još 423.000 evra, iako je u maju iste godine Svetska zdravstvena organizacija proglasila kraj pandemije kovida-19.
Ni za ovaj projekat, u kojem je učestvovala država, nije raspisan tender, već su svi poslovi ugovarani direktnim pogodbama sa izvođačima radova.
Vlada Srbije i kompanija Hayat Biotech iz Abu Dabija su u decembru 2021. osnovale zajedničku firmu Life Biotech, u kojoj država Srbija ima 33 odsto, dok većinski paket od 67 procenata pripada kompaniji koja je u suvlasništvu kineskog Sinofarma i GROUP 42 iz UAE. Kuriozitet je i da se fabrika u Zemunu u zvaničnoj dokumentaciji vodi kao vojni, odnosno „objekat posebne namene“. I za njenu gradnju Ministarstvo odbrane angažovalo je privatnu firmu Termomont, koja je gradila i sve tri kovid bolnice.
Iako je poslednji kovid pacijent iz bolnice u Batajnici, koja je takođe otvorena 20. decembra 2020, otpušten u junu 2023, ona je tek u julu ove godine postala Centar za palijativnu negu UKC Srbije. U objektu koji je izgrađen da bi mogao da primi 200 pacijenata na intenzivnu i oko 800 na poluintenzivnu negu zbrinuto je tek oko 50 pacijenata, a sredinom prošlog meseca bolnica u Batajnici dobila je i Odeljenje za hemodijalizu, čiji je maksimalni kapacitet 72 pacijenta dnevno.
Drugim rečima, skoro 90 odsto smeštajnih kapaciteta još uvek je neiskorišćeno. Na stranu što sami pacijenti kojima je neophodna hemodijaliza tvrde da je za većinu njih ovo katastrofalno rešenje, jer nekima terapija traje i po četiri-pet sati, ne računajući nekoliko sati koliko im je neophodno da se prevezu od Beograda do bolnice u Batajnici i nazad.
Isti graditelj
Fabrika vakcina bila je besmislena otkako je postavljen kamen temeljac
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je pre više od četiri godine, 4. septembra 2021, rekao da je drugi kvartal naredne godine rok za izgradnju nove fabrike vakcina, za koju je kamen temeljac postavljen pet dana kasnije, 9. septembra, u zemunskom naselju Soko salaš. Umesto 30 miliona, kao što je prvobitno saopšteno, gradnja fabrike koštala je 47,6 miliona evra, objavila je Nova ekonomija, a niko tu informaciju u međuvremenu nije demantovao. Grad Beograd je za ovaj projekat u decembru 2023. izdvojio još 423.000 evra, iako je u maju iste godine Svetska zdravstvena organizacija proglasila kraj pandemije kovida-19.
Ni za ovaj projekat, u kojem je učestvovala država, nije raspisan tender, već su svi poslovi ugovarani direktnim pogodbama sa izvođačima radova.
Vlada Srbije i kompanija Hayat Biotech iz Abu Dabija su u decembru 2021. osnovale zajedničku firmu Life Biotech, u kojoj država Srbija ima 33 odsto, dok većinski paket od 67 procenata pripada kompaniji koja je u suvlasništvu kineskog Sinofarma i GROUP 42 iz UAE. Kuriozitet je i da se fabrika u Zemunu u zvaničnoj dokumentaciji vodi kao vojni, odnosno „objekat posebne namene“. I za njenu gradnju Ministarstvo odbrane angažovalo je privatnu firmu Termomont, koja je gradila i sve tri kovid bolnice.
I bez ovog incidenta bilo je dosta indicija da su Centri izvrsnosti samo još jedna priča u kojoj se prepliću nered, neodgovornost i korupcija. A sve je počelo još u martu 2011, kada je potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić sa tadašnjim gradonačelnikom Kragujevca Veroljubom Stevanovićem i dekanom Medicinskog fakulteta u Kragujevcu Nebojšom Arsenijevićem potpisao protokol o izgradnji i opremanju Centra za istraživanje matičnih ćelija sa Nacionalnom bankom za njihovo čuvanje.
Sve je, prema tom protokolu, trebalo da bude završeno do kraja 2012, a da Centrom za istraživanje i Bankom za čuvanje matičnih ćelija rukovodi svetski poznati genetičar Miodrag Stojković, koji je pre četiri godine bukvalno najuren iz Kragujevca.
Ni 13 godina od prvobitnog roka ne zna se kada će ti centri početi da se koriste. Kamen temeljac za njih pre skoro deceniju, 25. januara 2016, položio je tadašnji predsednik Tomislav Nikolić. Neki lokalni portali, pozivajući se na izvore sa Univerziteta u Kragujevcu, pisali su da bi centri mogli biti otvoreni ove godine, ali niko sa Univerziteta za Radar to nije želeo da potvrdi. Upućeni kažu da ćute zato što nemaju šta da kažu, jer ni oni ne znaju kad će Centri izvrsnosti biti otvoreni. Ni gde će naći još sedam-osam miliona evra za nabavku opreme i nameštaja, jer je svih 18 miliona evra od kredita Evropske investicione banke potrošeno na izgradnju objekta i „plate zaposlenih u Jedinici za upravljanje projektima pri Vladi Srbije“. I nije isključeno da će sada odron na susednom gradilištu koristiti kao izgovor za sve probijene rokove, za koje su sami krivi.
Glas javnosti /F01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
