Sličnih slučajeva ima i u ruralnim sredinama, gde su deca takođe u opasnosti.
Napadi na decu su učestali i na internetu, gde putem društvenih mreža devijantni umovi šalju svoje obnažene fotografije.
Psiholog Aleksandra Đurić govorila je o oporavku dece koja su preživela takvu traumu.
-Treba razdvojiti šta je preventivna uloga, a šta kad dete doživi tako traumatično iskustvo. Prevencija je važna, roditelji treba da pripreme decu na potencijalne opasnosti- rekla je Aleksandra Đurić u "Pulsu Srbije" na Kurir televiziji.
-Važno je voditi računa, kada se s decom razgovara, o načinu na koji te informacije plasiramo. Deca do sedam godina ne mogu da apsorbuju informacije koje su komplikovane i apstraktne.
-Roditelji treba da se spuste na nivo dece, da li kroz priču ili crtež ili neku vrstu metafore. Kod male dece ne treba direktno govoriti o opasnostima, već pronaći adekvatni kanal komunikacije.
-Porodica je izvor stabilnosti. To je mesto gde dete treba da povrati potrebu za sigurnošću. Preporučljivo je da deca promene ponašanje posle stresa, to je prirodna reakcija. O tome trena otvoreno komunicirati.
-Potiskivanje emocija ili, ne daj bože, osećaj stida, može da bude kao bumerang kod deteta. U razgovoru sa detetom, u skladu sa njegovim individualnim potrebama, treba kreirati strategiju. Na primer, da uvek neko ide s detetom u školu, ako mu tako odgovara. Ili da se s grupom vršnjaka kreće ulicom. Važno je da dete povrati osećaj sigurnosti prema ljudima.
-Potreba za sigurnošću i bezbednošću je osnovna ljudska potreba.
-Prezaštitii dete možda može da pomogne u datom trenutku, ali to nije rešenje na duge staze- zaključila je Aleksandra Đurić.
(Glas Javnosti)