On naime moli svog sina Mateju (20) da mu ne oduzima jedini krov nad glavom. Sporni stan od 120 kvadrata u blizini Palate pravde Marić je prepisao svom sinu još kad je ovaj imao samo sedam meseci, kako bi ga obezbedio u slučaju da se njemu nešto dogodi, pošto ga je dobio već u poznim godinama iz trećeg braka sa psihijatrom Danijelom Tiosavljević.
- Mateja, sine moj, molim te, nemoj da me izbacuješ iz stana. Star sam, bolestan, nemam gde... Neću ni ja još dugo, možda još godinu ili dve, posle toga sve će ovo ionako biti tvoje - govori Jovan Marić, obraćajući se nasledniku.
- Sam sam kriv što u ugovoru o poklonu nisam dodao da mogu da ostanem u stanu do kraja života. Iskreno, nisam mogao ni da sanjam da ovako nešto može da mi se dogodi. U svakom slučaju molim sina ovako javno, preko novina, da dođe u naš stan da se vidimo i ispričamo. Boli me što ga sedam godina nisam video, iako sam želeo, i što zapravo i ne znam kako on danas izgleda! Jedva sam preživeo ovu koronu, potpuno sam malaksao, pola dana prespavam i samo gledam gde je stolica da sednem. Uz to imam jake bolove, imam rak prostate, koji i ide uz moje godine. Tako da, sine moj, neću ja dugo, možda još godinu ili dve, a posle će sve biti tvoje - kaže Marić, prenosi Informer.
Jovan ističe da bi sinu voleo da prepiše i porodičnu kuću u Bijeljini.
- Sve sam mu to napisao u jednom pismu i poslao na adresu gde sam dobio informaciju da živi sa majkom. Otišao bih tamo i kucao im na vrata, ali ne želim da se slučajno desi neka neprijatna scena. Imao sam tri braka, tri razvoda i troje dece. Iz prvog braka mi je najstarija ćerka Vojna (47), koja je slikarka i živi u Njujorku, iz drugog ćerka Joana (37), koja je psihijatar, i iz trećeg Mateja. Tokom drugog braka žena, ćerka i ja smo živeli u tastovoj kući na Senjaku, a ja sam imao svoj stan na Novom Beogradu, koji sam dobio od klinike i koji mi je služio da pišem knjige, a iskreno da priznam i za švaleraciju. Iz jednog takvog odnosa sa Danijelom, koja je tada bila moja studentkinja, dobio sam sina 2001. godine. Pošto sam tada imao novca, prodao sam taj stan na Novom Beogradu i sa drugom ženom se uselio u novi stan. S obzirom na to da sam novac dao ja, stan se vodio na moje ime i Danijela me je stalno napinjala da moram da obezbedim sina, jer imam dosta godina. Zbog toga sam mu 2002. godine, kad je imao samo sedam meseci, prepisao taj stan - navodi Marić.
- U Centru za socijalni rad su mi rekli da se Mateja, kad je napunio 15 godina, izjasnio da ne želi da me vidi više. Rekli su mi da, pošto plaćam alimentaciju, oni mogu da ga prisile na jednosatno viđanje u centru uz prisustvo policije. Nisam želeo da ga prisiljavam na to. Ubrzo sam saznao da mu Danijela to brani, da mu priča sve i svašta. Poveo se i sudski postupak za stan i tada je sudija presudila u njihovu korist. Samo se bojim da ne dođu izvršitelji i izbace me na ulicu - zaključuje psihijatar za pomenut medij.