Glas Javnosti

'Prvo Rus, a odmah zatim i Srbin': tako je govorio poslednji ruski Car Nikolaj II Romanov koji je zadužio Srbiju za sva vremena

Društvo
Autor: Glas javnosti

„Nećete mi zameriti, gospodo, što sam, pre svega, Rus. Ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najdraži interesi srpskog naroda", tako je,  kažu istorijski izvori govorio poslednji ruski Car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, rođen 18. maja 1868. godine. 

Istorijski zapisi svedoče o susretu tadašnjeg ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Sazonova i srpskog lingviste i diplomate Aleksandra Belića, u proleće 1915. godine. Tada je Sazanov preneo Beliću stavove cara Nikolaja da je „prvo Rus, a odmah zatim i Srbin", ali i da će „zasluge Srbije biti stostruko nagrađene". Romanov je tada još izjavio da će „Posle rata ona biti nekoliko puta veća nego što je danas."

Upravo povodom ove godišnjice od rođenja poslednjeg ruskog monarha, Glas Javnosti podseća na divne i upozoravajuće reči Svetog Vladike Nikolaja Velimorovića izgovorene 15 / 28 jula 1932. godine u Beogradu.

Beseda Svetog Vladike Nikolaja Velimirović o Svetom ruskom caru Nikolaju II Romanovu

„U celokupnoj istoriji sveta nema veće žrtve od Hristove žrtve za čovečanstvo. Primer koji je Sveti car Nikolaj pokazao svojom žrtvom, za srpski narod, bez ikakve koristi; pokazuje njegovu Hristolikost - car mučenik Nikolaj Romanov nas je toliko zadužio da ni jedna litija, moleban ne sme da prođe bez Njega.

Srbi ne smeju zaboraviti da je Sveti car Nikolaj, bez ikakve koristi za sebe, a pritom rizikujući mir za svoj narod i državu, a samim tim rizikujući da izgubi krunu i život svoje porodice, ušao u rat, da bi zaštitio naš narod. Ušao je u rat za Srbiju, rat u kojem je izgubio i državu, i krunu, i porodicu, i svoj život…

"Savest naša nas primorava da plačemo, kada Rusi plaču, i da se radujemo, kada se Rusi raduju. Veliki je dug naš pred Rusijom. Može čovek biti dužan čoveku, može i narod – narodu. Ali dug, kojim je Rusija obavezala srpski narod 1914. godine, tako je ogroman, da njega ne mogu vratiti ni vekovi ni pokoljenja. To je dug ljubavi, koja svezanih očiju ide u smrt, spasavajući svog bližnjeg. Nema veće ljubavi, nego da ko položi dušu svoju za drugove svoje – to su reči Hrista. Ruski Car i ruski narod, nepripremljeni stupivši u rat za odbranu Srbije, nisu mogli ne znati, da idu u smrt. Ali ljubav Rusa prema braći svojoj nije odstupila pred opasnošću i nije se uplašila smrti.

Smemo li mi ikada zaboraviti, da je Ruski Car sa decom svojom i milionima braće svoje pošao u smrt za pravdu srpskog naroda? Smemo li prećutati pred Nebom i zemljom, da je naša sloboda i državnost koštala Rusiju više nego nas? Moral svetskog rata, nejasan, sumnjiv i sa raznih strana osporavan, ispoljava se u ruskoj žrtvi za Srbe u evanđelskoj jasnosti, nesumnjivosti i neosporivosti. A motiv samoodricanja, nezemno moralni osećaj pri žrtvovanju za drugog – nije li to prilepljenje k Carstvu Nebesnom?

Rusi su u naše dane ponovili Кosovsku dramu. Da se Car Nikolaj prilepio k carstvu zemnom, carstvu egoističnih motiva i sitnih računica, on bi, najverovatnije, i danas sedeo na svom Prestolu u Petrogradu. Ali on se prilepio k Carstvu Nebesnom, k Carstvu nebesnih žrtava i evangelskog morala; zbog toga se lišio glave i on sam i njegova čeda, i milioni sabraće njegove. Još jedan Lazar i još jedno Кosovo! Ta nova Кosovska epopeja otkriva novo moralno bogatstvo Slovena. Ako je neko na svetu sposoban i dužan to da razume, to Srbi mogu, i obavezni su da razumeju. Blaženi vi, plačući u te dane sa Rusijom, jer ćete se sa njom utešiti! Blaženi vi, tugujući sada sa Rusijom, jer ćete se sa njom uskoro i radovati",  poručio je pre 89. Godina  tadašnji Vladika Nikolaj Velimirović.

Ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, bio je najstariji sin Aleksandra III. S prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice. Kompletna carska porodica (car Nikolaj, njegova supruga carica Aleksandra i njihovo petoro dece - carević Aleksej i knjeginje Olga, Tatjana, Marija i Anastasija) brutalno su streljani i izmasakrirani bajonetima 17. jula 1918. godine.

Nikolaj Drugi je mnogo zadužio srpski narod, zbog čega mu je podignut 2014. Godine spomenik u Beogradu u ulici Kralja Milana, povodom obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

Glas Javnosti podseća na neke istorijske činjenice u vezi sa odnosom Cara Nikolaja Romanova prema srpskom narodu. Jedna od njih je i ta da je Car Nikolaj Drugi mobilisao rusku vojsku odmah pošto što je 1914. godine Austrougarska objavila rat Srbiji. Ova odluka se u istoriji tumači kao stajanje na stranu Srbije, uprkos uticaju velike Austrougarske. Srpska pravoslavna crkva organizovala je u Beogradu litiju povodom smrti Romanovih i najpoznatijeg među njima - cara Nikolaja Drugog. Litiju je tada predvodio patrijarh Irinej.

NE PROPUSTITE

 

Poslednji ruski car je potom, tokom Velikog rata, slao pomoć i municiju u Srbiju. Istorijski zapisi svedoče o susretu tadašnjeg ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Sazonova i srpskog lingviste i diplomate Aleksandra Belića, u proleće 1915. godine. Tada je Sazanov preneo Beliću stavove cara Nikolaja da je „prvo Rus, a odmah zatim i Srbin", ali i da će „zasluge Srbije biti stostruko nagrađene". Romanov je tada još izjavio da će „Posle rata ona biti nekoliko puta veća nego što je danas."

Nikolaj Drugi je na presto stupio 1894, posle iznenadne smrti svog oca, Aleksandra Trećeg. Krunisan je u moskovskom Kremlju 1896. Za vreme njegove vladavine proslavljena je 300. godišnjica carskog doma Romanovih 1913. godine. Vođena su dva rata, rusko-japanski i Prvi svetski rat, i dogodile su se tri revolucije - 1905, i potom februarska i oktobarska 1917. godine.

Zašto je Nikolaj II Romanov stao na stranu Srbije

Više od veka kasnije istoričari ne mogu da se slože zašto je Nikolaj Drugi te 1914. stao na stranu Srbije ukazujući da je Nikolaj Drugi Srbiju zaštitio u Velikom ratu, ali tako i vratio Rusiju na spisak svetskih sila.

- Jedno od mišljenja jeste da je carska Rusija bila mnogo više naklonjena Srbiji i da je u rat upravo ušla da bi je zaštitila. „Carska Rusija je bila najdosledniji zaštitnik srpskog naroda", tvrdi istoričar Predrag Marković.

(Glas Javnosti)

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP