Prvi srpski bukvar: Zaboravljeno blago iz 1597. godine

Srbi imaju dugu tradiciju pismenosti, a jedan od njenih najstarijih dragulja je „Prvi srpski bukvar“, štampan davne 1597. godine u Veneciji.

Ova knjiga o pravopisu, delo inoka Save Dečanca i jeromonaha Stefana Davidovića, monaha manastira Dečani poreklom iz Paštrovića, nastala je u štampariji mletačkog majstora Rampacetija. U vreme kada je Balkan bio poprište burnih istorijskih previranja, ovaj bukvar predstavljao je značajan korak u očuvanju srpskog jezika i kulture.

SRBSKI BUKVAR – Srbi imaju knjigu o pravopisu od 1597.- me godine.
Autori su inok Sava Dečanac, jeromonah manastira Dečani i jeromonah Stefan Davidović Paštrović, obojica porijeklom iz Paštrovića, današnja Crna Gora. pic.twitter.com/R7cXGdAAk8

— Милош Дедић (@MilosDedic2) February 18, 2022

Ipak, sudbina je htela da ovo delo vekovima ostane zaboravljeno. Čak ni Vuk Karadžić, jedan od ključnih reformatora srpske ćirilice i autor kasnijih bukvara, nije znao za postojanje ovog pionirskog rada. Tek 1903. godine, zahvaljujući Ljubi Stojadinoviću, koji je priređivao „Katalog Narodne biblioteke Srbije“, bukvar je ponovo ugledao svetlost dana. Stojadinović ga je prepoznao i upisao kao „Prvi srpski bukvar“ inoka Save, vraćajući mu zasluženo mesto među delima srpske pismenosti.

Ova knjiga nije samo istorijski artefakt, već i svedočanstvo o upornosti srpskog naroda da sačuva svoj identitet u teškim vremenima. Danas, zahvaljujući entuzijastima i ljubiteljima istorije, priča o prvom srpskom bukvaru nastavlja da inspiriše i podseća nas na bogato nasleđe naše kulture.

Glas javnosti/Društvo ljubitelja istorije