Teslina naučna dostignuća dostigla su vrhunac tokom 1891 godine, kada su naučni krugovi bili opčinjeni njegovim radom. Javnost je pratila svaki njegov korak, a ljudi su bili gladni njegovih dostignuća i izuma. Naredne godine, tesla je odlučio da započne turneju po Evropi na kojoj će deliti svoje znanje i držati predavanja iz oblasti struja viskokog napona i viskokih frekvencija.
Tim povodom, slavnog naučnika u Beograd su pozvali zvaničnici beogradske opštine i Inženjerskog udruženja. Kako je Tesla je imao zakazanu posetu Budimpešti, što je Milovan Marinković, tadašnji predsednik beogradske opštine, iskoristio da uputi delegaciju u Mađarsku kako bi zamolila Teslu da poseti našu prestonicu.
View this post on Instagram
- Pozivamo Nikolu Teslu da učini čast prestonici svoga plemena, našoj varoši Beogradu da bude njen gost koliko mu bude vremena bilo na raspoloženju i da nam tom prilikom, ma i posredno, pomogne svojim u svetu priznatim znanjem, naročito u pitanju našeg električnog osvetljenja varoši", navodi se u knizi "Nikola Tesla u Beogradu 1892", čiji su autori Zorica Civrić i Bratislav Stojiljković.
Tesla je sa zadovoljstvom prihvatio poziv i odlučivši da napravi izmene u svojm rasporedu rekao:
- Sva slava, koju sam doživeo osobito u poslednje vreme u Londonu i Parizu, nije mi ništa, sićušno je sve ono prema odlikovanju vašem, gospodo. Kolievka mojih dedova, kraljevina Srbija... prestonica Srbinova poziva me - to je odlikovanje za mene veliko i ništa mi na svetu, u životu mome, neće biti draže od ovog odlikovanja. Ja sam srećan što sam Srbi i tim imenom ponosiću se do veka.
Tesla delegaciju u Beogradu zamolio da mu ne prave svečani doček, ali se ipak te večeri 1. juna 1892. godine na železničkoj stanici u Beogradu okupilo mnogo značajnih ljudi. Uz njih skupila se i brojna omladina, a sve je uveličano vojnom muzikom i Akademskim pevačkim društvom "Obilić".
Tada još maloletni kralj Aleksandar I Obrenović, želeo je da naučnika odlikuje Ordenom sv. Save I stepena, ali je kraljevsko namesništvo prethodno obavestilo Obrenovića da tako nešto nije moguće zarad Teslinog dobra. Ipak, 30. maja 1892. Ukazom kraljevog namesništva srpski naučnik je odlikan Ordenom sv. Save II stepena koji mu je kasnije dostavljen.
Nakon susreta sa kraljom, Tesla se sreo sa prvim kraljevim namesnikom Jovanom Ristićem i ministrima sa kojima je razgovarao o svojim pronalascima, a zatim se kočijama provozao po beogradskoj kaldrmi. Uspeo je i da poseti Veliku školu i Narodni muzej koji je bio smešten u ovoj zgradi, a zatim se, uz obostrano oduševljenje, sreo i sa učenicima Velike škole.
- Gospodo i braćo. Neobično sam ushićen oduševljenjem kojim me vi preusretate i oduševljenjem svojim kad se ja posle toliko godina moga bavljenja na strani u dalekom svetu daleko od svoje otadžbine, daleko od vas gospodo, moja mila braćo, nalazim ovoga momenta ovde, među vama.
Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više. Dešava se gosodo, da čovek, udaljen od svoje otadžbine zanet poslom kakvim se ja zanimam, po katkad smete s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu.
Ali toga, gospodo, kod mene nikad nije bilo, a nadam se da ga i neće i ne može nikad ni biti. Ako se ja i ne nalazim među vama, da kao i vi što više privredim na oltaru srpske misli, ja radim drugi posao, na drugi način proslavljam ime srpsko i na drugi način radim i trudim se, da koliko mogu i ja što korisno privredim svome narodu i svojoj miloj braći. I ako ima kakve slave i zasluge za čovečanstvo, da se pripiše mome imenu, to ta počast još više pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz čije sam sredine ja ponikao - rekao je tada Tesla u Beogradu.
(Glas javnosti)