Radoje Ljutovac - Raka rodjen je 4. septembar 1887 u selu Poljna kod Trstenika bio je artiljerac.
U balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine dao je doprinos oslobođenju Srbije od turskog ropstva i odbrani od bugarskih nasrtaja.
Stupio je u Prvi svetski rat kao artiljerac srpske vojske i učestvovao je u bitkama vođenim 1914. godine. Kada su 1915. Srbiju ponovo napale Austrougarska i Nemačka, Radoje je raspoređen u dopunski bataljon artiljerijskog puka „Tanasko Rajić“ i dospeo u specijalnu jedinicu, novoformiranu Protivavionsku bateriju, koja se nalazila na Metinom brdu kod Kragujevca, da bi od neprijateljskih aviona branila grad.
View this post on Instagram
Radoje Ljutovacje kao artiljerac običnom topovskom granatom oborio austrougarski avion. Bio je to prvi ovakav slučaj u dugoj istoriji svetskog ratovanja. Pored topa je proveo oba balkanska, kao i početak Velikog rata, verovatno ni ne sluteći da će se tokom istog upisati u istoriju svetskog vojnog vazduhoplovstva, kao prvi vojnik koji je običnim poljskim topom sa zemlje srušio neprijateljski avion. Ovaj podvig naročito dobija na značaju ako se zna da u to vreme raketni sistemi protiv-vazdušne odbrane nisu postojali.
Sve se odigralo 30. septembra 1915. godine pre podne. U jedinici Radoja Ljutovca označena je uzbuna, jer je javljeno da se od Lapova prema Kragujevcu približavaju tri neprijateljska aviona. Kada su doleteli iznad Kragujevca, izbacili su 45 bombi, od kojih je 16 palo na Vojno-tehnički zavod, 8 na železničku stanicu, a ostale po varoši. Na avione su srpski vojnici pucali iz pušaka i mitraljeza, ali bez uspeha.
Radoje Ljutovac je po naređenju komandira već bio kod svog topa. Taj top nije namenski bio napravljen kao protivavionski, već je to bio modifikovani turski top, zarobljen 1912. godine. Nanišanio je i opalio granatu u pravom momentu. Iz prve je pogodio avion, marke Ferman. Neprijateljski avion je zadrhtao, iz njega je krenuo da izbija dim i zatim se srušio na zemlju, u ulicu Prestolonaslednika Petra, pored kuće Obrena Jankovića.
Nakon čestitanja na podvigu, komandir mu je dao konja kojim je Radoje odjahao u grad i došao pored zapaljenog aviona. Zajedno sa avionom tu su gorela i tela neprijateljskih pilota i Radoje im je u stavu mirno salutirao i odao počast. Piloti su bili kapetan fon Šefer i oficirski pripravnik Oton Kriš. Građani su shvatili da je to artiljerac zaslužan za obaranje aviona i slavili su ga i čestitali mu. Stiglo je i zvanično priznanje, Radoje je odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima i unapređen je u čin kaplara. Kasnije je na Solunskom frontu unapređen u čin narednika.
(Glas javnosti)