PROSTITUTKA iz Novog Sada ISKRENO o sudbini koja danas pogađažene koje završe na ULICI ILI BORDELU

Prostitucija i sve ono što se vezuje za nju, sve češće se u javnosti pominje kao "zanimanje" koje bi trebalo regulisati zakonom, a mnoge zemlje već su u svoju legislativu uvrstile ovu vrstu posla kao legalnu, pod određenim uslovima. Životi ovih žena, međutim, često su puni nasilja a devojke najčešće nevoljno započinju svoj život na ulici i bordelima.

Situacija ništa manje nasilna nije ni u Srbiji i regionu, a ispovesti ovih žena često izazivaju saosećanje i jezu u javnosti.

Tako je ispovest jedne prostitutke otvorila brojna pitanja, kako moralna tako i zakonska.

- Majka me je sa 13 godina izbacila iz kuće, jer me je njen ljubavnik "gledao ispod oka". Njena ljubomora je buknula i bila sam prinuđena da se sama snalazim na ulici - rekla je nesrećna devojka.

Sklonište sam nalazila po napuštenim kućama, mnoge od njih nisu imale prozore i vrata. Bilo je jezivo, oko mene su trčali pacovi, mnogo sam se plašila, ali drugi izlaz nisam imala, rekla je ona.

U našem društvu najviše govori o elitnoj prostituciji, ona je nešto sasvim drugo. Uz nju idu visoki životni standardi i luksuz, postoje žene koje žive na ivici opstanka i na ovaj način se snalaze na gradskim ulicama.

Da vi sve to iznele mnoge od ovih žena se vremenom odaju porocima poput narkotika i alkohola. Onda ulaze u začarani krug, novac koji zarade pružajući usluge svojim mušterijama potroše na zadovoljenje svoje zavisnosti. To im je svojvrsni beg od realnosti.

Lako je osuditi ih, ali da li ste se nekada zapitali ko su ove žene i koja je njihiova "muka", šta je to što ih je navelo da se bave “najstarijim zanatom”? Imaju li one porodice, decu i prijatelje?

Veliki broj prostitutki okuplja se na najpoznatijem novosadskom “stajalištu”, Kaćkoj petlji. One tu čekaju svoje korisnike. Lako ćete ih prepoznati po tome što su takoreći polu gole, sa jakom šminkom, zapuštene kose, a i po ponašanju. Provokativan hod, okretanje torbice u vazduhu, samo su neki od znakova da željno isčekuju mušteriju.

NE PROPUSTITE

Prostitucija u porastu u Crnoj Gori prouzrokovana siromaštvom i epidemijom

Najveći deo njih pripada romskoj nacionalnoj manjini, a kada biste se usudili da procenite njihove godine, zastali biste, jer su na njihovim licima prisutni tragovi života na ulici, pa stoga deluju dosta starije. Jedna od njih je tada otvorila dušu i podelila svoju ispovest:

– Bilo mi je trinaest kada je majka dovela novog ljubavnika. Vidim, gleda me skot ispod oka, primetila je to i ona, počela je da ljubomoriše i na kraju me je izbacila iz kuće. Smetam joj, tako je kazala. Otišla sam kod oca, nisam se tamo dugo zadržala, mnogo je dece, gužva bre, samo sam im ja falila. A i maćeha me je tukla, nije gledala gde udara, sklanjala je od mene hranu, nisam imala šta da obučem. Pobegla sam odatle, spavala sam po napuštenim kućama, neke nisu imale prozore i vrata, oko mene su trčali pacovi, mnogo sam se plašila, ali nisam imala kud. Danju sam prosila, skupilo bi se tu malo para za hranu, garderobu sam iskopavala po kontejnerima – priča dvadesetogodišnja Seka i dodaje:

– Kad je došla zima, bilo mi je baš teško. Tada sam počela da se prostituišem za pare po ulici, onako mlada, tek uzela petnaestu, imala sam dosta mušterija i mogla sam da platim sobicu da mogu da prespavam. Tada sam se prvi put zaljubila, taj momak me je odveo kući, mislila sam da me je krenulo u životu. I dalje sam radila na štajgi, donosila sam mu sve što zaradim, ali brzo je pokazao svoje pravo lice. Mnogo je pio, dovodio je druge žene i nisam to više htela da trpim. Jednom smo se potukli, dobila sam dobre batine, ali ni on nije dobro prošao, i dan-danas nosi ožiljak od daske kojom sam ga mlatnula po licu – rekla je hladnokrvno ovaj devojka i dodala:

– Ne dam na sebe, ‘ladno ću se potući ako je frka. Znaš li ti koliko su me puta mušterije napale, obave posao pa traže pare nazad, ma šta traže, otimaju. E, ne može majci, nećeš me prevariti, krvavo sam to zaradila, a ti ćeš sad videti svoga boga. Iznenade se kad vide kol’ko sam jaka. Ostale devojke često se vraćaju u modricama i ranama, slabe su, ne umeju da se odbrane, i još ostanu bez ičega – zaključuje devojka.

Svaka od ovih devojaka ima neku svoju priču. Neki ih osuđuju, neki su tu da ih opravdaju, ali jedno je sigurno. Svaka od njih bi volela da ima lepši, normalniji i komforniji život. 

(Glas javnosti/Objektiv)

SKINI APLIKACIJU