Profesori Arhitektonskog fakulteta za Forbes: Zakon o Ekspu ugrožava bezbednost i građanska prava

Sredinom januara Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini predlog da se izmeni i dopuni Zakon o posebnim postupcima za specijalizovanu izložbu Ekspo.

Taj zakon, tzv. lex specialis, stupio je na snagu u novembru 2023. Međutim, nešto malo više od godinu dana, odredbe tog zakona je potrebno izmeniti i dopuniti.

Ovaj zakon, kako u njemu i piše, uređuje realizaciju međunarodne specijalizovane izložbe Expo, ali i drugih sadržaja u okviru Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Međutim, zakon važi i za sadržaje u „drugim prostornim celinama van Prostornog plana“, a koji su u funkciji realizacije Ekspa.

Vlada je nedavno predložila da se Zakon izmeni. Izmene su uslovljene pre svega „potrebom da se svi objekti i infrastruktura izgrade pre početka održavanja izložbe“. Jedna od predloženih izmena je da se izgrađeni objekti mogu privremeno pustiti u rad u trajanju od dve godine. Investitor bi bio dužan da u tom vremenskom periodu pribavi upotrebnu dozvolu.

Problemi na dva nivoa

Profesori Arhitektonskog fakulteta u Beogradu ukazuju u razgovoru za Forbes Srbija da se problemi koji će proizaći ukoliko se usvoje predložene izmene i dopune zakona mogu razmatrati na dva nivoa.

Prvi nivo se tiče samih odredbi kojima ovaj zakon suspenduje druge propise, a ne bi smeo. U pitanju su odredbe važećih zakona koje se tiču bezbednosti izgradnje i korišćenja objekata, zaštite javnog interesa, životne sredine, kulturnih dobara i demokratskih procedura.

Drugi nivo proizilazi iz toga što se odredbe ovog zakona odnose i na još uvek nedefinisane sadržaje i prostore, koji nisu obuhvaćeni Prostornim planom u okviru kog se nalazi prostorna celina Expo 2027 – a za koje se bude smatralo da će biti u funkciji realizacije projekta.

Ta prostorna i programska neodređenost hipotetički omogućava da se na celoj teritoriji Srbije omogući izgradnja objekata. Ukoliko bi bilo proglašeno da su u funkciji realizacije projekta Ekspo mogli bi biti, na primer, korišćeni bez upotrebne dozvole, te stoga i upitnih bezbednosnih performansi.

Oni navode da sam projekat Ekspo ima razvojni potencijal i da može da bude koristan za društvo i državu. Ali, smatraju da se ovakvim zakonskim rešenjem „dodatno urušava postojeći, već prilično narušen regulatorni okvir planiranja i izgradnje“.

Promene propisa ubrzane i radikalne

„Promene regulatornog okvira u našoj oblasti profesionalnog delovanja su ubrzane i radikalne i veoma ih je teško ispratiti. Netransparentno se menjaju zakoni i podzakonski akti, donose planovi i njihove izmene i dopune. Uvode se novi instrumenti i mehanizmi njihove implementacije, bez prethodne diskusije u stručnoj ili javnoj sferi. Stoga se svi osećamo nesigurno, jer ne znamo da li je u međuvremenu, a da mi to ne znamo, doneta neka važna odluka ili akt koja nas se tiče, na ličnom ili profesionalnom planu“, kaže u razgovoru za Forbes Srbija Danijela Milovanović Rodić, vanredna profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Sutra, na primer, možemo da saznamo da će naša parcela sa porodičnom kućom moći da bude eksproprisana, zbog realizacije projekta koji je proglašen projektom od nacionalnog interesa, a da mi nismo bili ni upoznati ni pitani, navodi ona.

Naša sagovornica ocenjuje da se u ime javnog interesa netransparentno donose važne odluke, realizuju veliki projekti i troše znatni javni resursi, bez mogućnosti provere njihove opravdanosti i valjanosti argumentacije na kojoj se zasnivaju.

Širok obuhvat zakona

„Jedan od ključnih problema koji ovaj Zakon donosi je taj što se odnosi na mnogo širi prostorni obuhvat od prostornog plana u okviru kog se nalazi prostorna celina Ekspo Beograd 2027, uključujući i objekte koji nisu u direktnoj vezi sa predmetom uređenja ovog Zakona i koji se arbitrarno mogu uključiti pod odredbe ovog Zakona“, kaže profesor Arhitektonskog fakulteta Milan Đurić.

Uzimajući u obzir da projekat EXPO nije moguće sprovesti bez posebnih procedura koje se odnose na kratak rok realizacije, Đurić navodi da su morali da budu sprovedeni diskusija i dogovor u javnosti. I da se izbegnu moguće štete u građenju i korišćenju objekata zbog tako izmenjenih procedura.

„Zakon propisuje da izgrađeni objekti moraju da ispune osnovne zahteve za objekat, te da moguće skraćenje ovog roka ne sme da utiče na ispunjenje ovih zahteva, u vezi sa čim izražavam sumnju”, naveo je Đurić.

Danijela Milovanović Rodić dodaje da nije diskutabilno što se za realizaciju specijalne izložbe transformišu
postojeće procedure da bi se omogućila efikasnost i ušteda vremena, ali da to nije smelo da bude urađeno na račun bezbednosti i prava građana da učestvuju u donošenju odluka, uz rizike po životnu sredinu i kulturno nasleđe.

Prostorni plan područja posebne namene

Zakonom o posebnim postupcima za Ekspo, kako u njegovom uvodu piše, uređuju se uslovi, kriterijumi, način i postupak za realizaciju međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo, i drugih sadržaja u okviru Prostornog plana područja posebne namena Nacionalnog fudbalskog stadiona (NFS).

Osim toga, zakon se odnosi i na sadržaje u drugim prostornim celinama van obuhvata Prostornog plana, a koji su u funkciji realizacije izložbe Ekspo.

Sam Prostorni plan područja posebne namene NFS-a imao je do sada nekoliko faza. Inicijalni Prostorni plan područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona donet je početkom 2022. godine.

Taj plan je obuhvatio površinu od oko 119 hektara i uključivao je, pre svega lokaciju namenjenu za Nacionalni fudbalski stadion, saobraćajne i infrastrukturne površine.

Potom je 2023. godine Vlada usvojila Drugu fazu tog Prostornog plana. Druga faza plana obuhvatila je teritoriju namenjenu za kompleks Ekspo. U granicama druge faze nalazilo se 167 hektara.

Početkom 2024. usledilo je donošenje treće faze Prostornog plana Nacionalnog fudbalskog stadiona.

Plan je u svojoj trećoj fazi imao obuhvat od 350,43 hektara. Njegovom granicom su obuhvaćeni Nacionalni stadion, teritorija za Expo, prateći sadržaji, saobraćajne površine. Plan je u svojoj trećoj fazi obuhvatio i melioracioni kanal 2-3, melioracioni kanal Petrac I, sa delom kanala Galovica i crpnom stanicom Petrac.

U vreme pisanja ovog teksta objavljena je i četvrta faza Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog stadiona. Njegov obuhvat je 813,6 hektara.

Četvrtom fazom deo Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona postao je i priobalni pojas leve obale Save od bloka 45 do Ostružničkog mosta.

Čemu (ne) bi trebalo da služe planovi posebne namene?

„Prostorni planovi područja posebne namene namenjeni su planiranju razvoja specifičnih prostorno-funkcionalnih celina, koje zbog tih svojih specifičnosti, zahtevaju specifične režime zaštite, uređenja, korišćenja i upravljanja“, navodi Danijela Milovanović Rodić.

Ona navodi da se njihova granica najčešće ne poklapa sa administrativnim granicama, a plan pokriva delove teritorija više administrativnih jedinica. „To može biti teritorija nekog prirodnog ili kulturnog dobra ili infrastrukturnog sistema, pa ih za razliku od ostalih planova, koje donosi skupština administrativne jedinice kojoj pripadaju – opština, grad, pokrajina ili Republika – donosi Vlada Srbije“.

Naš planski sistem je hijerarhijski ustrojen, pa planovi višeg reda pokrivaju veće prostorne celine i uslovljavaju sadržaj planova nižeg reda, koji predstavljaju sredstvo njihove operacionalizacije i implementacije.

„Stoga je donošenje Prostornih planova područja posebne namene za delove gradskih teritorija u funkciji realizacije projekata od značaja za Srbiju, iako legalno, značajno narušilo planski sistem i tu hijerarhiju“, navodi ona.

Prvo takvo narušavanje sistema planiranja desilo se kod projekta Beograda na vodi, navodi Milovanović Rodić.

„Bez obzira na to što je proglašen projektom od posebnog značaja za Srbiju i Beograd, za to područje je Skupština grada Beograda mogla doneti plan detaljne regulacije. Međutim, u to vreme su gradska i republička vlast pripadale različitim političkim opcijama, te je bilo potrebno omogućiti da se o planskom dokumentu za taj deo gradske teritorije odlučuje na nivou Vlade“, rekla je ona.

Milan Đurić dodaje da prostorni planovi područja posebne namene treba da se donose za posebne i jedinstvene prostorne celine, na primer za rudnike, nacionalne parkove i slično, ali je ta praksa zbog Beograda na vodi promenjena te se oni sada donose i za urbane celine.


Printscreen/instagram

Odluke koje nagrizaju sistem

Milovanović Rodić ocenjuje da su ovakve izmene planova i zakona samo sredstva implementacije prethodno donetih odluka sa kojima javnost najčešće nije bila ili je bila delimično upoznata i na koje nije mogla da utiče.

“Najsvežija ilustracija takvog postupanja je slučaj Generalštab. Vlada je donela odluku o skidanju statusa zaštite sa kompleksa Generalštaba i sklopila ugovor sa investitorom o korišćenju tog prostora, ne poštujući zakonima definisane procedure i uprkos važećim urbanističkim planovima. Na taj način se značajno urušavaju pravni i planski sistem”, navela je ona.

Đurić ovakve pojave naziva neoliberalnom deregulacijom. “Ovaj sistem deregulacije poništava regulaciju sprovedenu planskim i urbanističkim sistemom Srbije“, navodi Đurić.

On navodi da možemo da zamislimo jedno bajkovito rešenje gde na osnovu Prostornog plana EXPO ili Beograda na vodi možemo da isplaniramo celu Srbiju.

„U tom bajkovitom rešenju, a na osnovu odredbi ovog Zakona, može da se objekat na katastarskoj parceli u, na primer, katastarskoj opštini Ada proglasi za objekat od značaja za Srbiju, iako stvarnog značaja zapravo nema“, navodi Đurić.

Fazna i etapna izgradnja

U predlogu zakona koji se sada nalazi u proceduri navodi se da se za izgradnju objekata u okviru prostornog plana, rešenja o građevinskoj dozvoli, po zahtevu investitora, mogu izdavati po fazama izgradnje koje definiše investitor.

Prva faza u tom slučaju bi obuhvatala izvođenje radova na izgradnji temeljne jame i temelja objekata uključujući i postavljanje i izvođenje šipova. Druga faza obuhvata radove na izgradnji preostalog dela objekta i može se sastojati iz više etapa koje ne moraju biti definisani idejnim rešenjem i lokacijskim uslovima.

Milan Đurić smatra da postoji opasnost da se prva faza projekta može realizovati na osnovu samo Idejnog projekta, a zapravo bi trebalo na osnovu celine Projekta za građevinsku dozvolu i Projekta za izvođenje.

On takođe navodi da prema ovako predloženom rešenju zakona ostaje upitno da li delovi objekata koji se mogu izvoditi tehnološki nezavisno od preostalog dela objekta mogu uvek predstavljati logičnu potcelinu objekta.

Struka traži povlačenje predloga zakona

Udruženje arhitekata Srbije nedavno je uputilo zahtev Vladi i Skupštini u kojem traži da se predlog izmena i dopuna zakona koji se odnosi na Ekspo povuče.

Osim povlačenja tog predloga zakona, traži se i povlačenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Zahtev za povlačenje ova dva predloga potpisalo je 26 organizacija, institucija, u oblasti planiranja i izgradnje.

Između ostalog, povlačenje ovih predloga traže Arhitektonski, Građevinski, Geografski i Šumarski fakultet. Zahtev su potpisali i Društvo građevinskih konstruktera, Evropa nostra, Udruženje urbanista Srbije, Akademija arhitekture Srbije, Asocijacija prostornih planera, Društvo konzevratora Srbije, Savez građevinskih inženjera Srbije, Nova planska praksa.

U zahtevu se navodi da su pomenuti predlozi zakona usvojeni bez ikakve javne rasprave i informisanja stručne i šire javnosti.

Glas javnosti /F04S