Prof. dr Predrag Živanović: Javni prevoz u Beogradu zahteva strateško planiranje, a ne samo kratkoročne mere
Autor: Glas javnosti
Govoreći o dinamičkom redu vožnje, ocenjuje da izraz dinamički red vožnje u suštini predstavlja pokušaj da se prikrije odsustvo stvarnog plana.
Javni prevoz u Beogradu može da funkcioniše brzo i sa što manje stresa, ali samo ako se problemima priđe strateški, a ne samo kroz kratkoročne operativne mere, ocenio je prof. dr Predrag Živanović sa Saobraćajnog fakulteta. On ističe da su blokade i rekonstrukcije neizbežni izazovi u svakom velikom gradu, ali da efikasna organizacija prevoza zahteva sistemsko planiranje i razvoj, koji Beogradu trenutno nedostaje.
- Ako imate više takvih izazova, onda je potrebno primeniti i, da kažemo, više različitih mera. Ono što je jako bitno jeste da se pri organizaciji prvo razmišlja strateški, jer ovo što ste naveli, rekonstrukcije i blokade i slično, su neki događaji koji se ne mogu na strateškom nivou rešiti, već se otklanjaju operativnim merama i režimskim izmenama koje smo već u ovom prilogu videli da su rešene, ali ono što nedostaje u ovom trenutku jeste da se na strateškom nivou radi na razvoju sistema javnog gradskog transporta putnika - navodi Živanović.
Govoreći o dinamičkom redu vožnje, ocenjuje da izraz dinamički red vožnje u suštini predstavlja pokušaj da se prikrije odsustvo stvarnog plana.
- Meni nije najjasnije zašto se koristi taj izraz. U suštini, to ispadne kao objašnjenje da red vožnje više ne postoji - ukazuje gost Beogradske hronike.
Bez poštovanja žutih traka nema boljeg prevoza
Prema njegovim rečima, održiva i pouzdana usluga javnog prevoza ne može postojati bez poštovanja žutih traka i davanja prioriteta vozilima javnog prevoza.
- Gradski prevoz u Beogradu ne može biti efikasan dok se strogo ne poštuje pravo prvenstva vozila javnog prevoza - upozorava profesor Živanović.
On ističe da je odgovornost podeljena - i na vozače koji zanemaruju propise, ali i na gradske vlasti koje ne sprovode dovoljnu kontrolu: "Bez striktnog poštovanja prioriteta za vozila javnog prevoza na žutim trakama, ne možemo imati bolju uslugu. Grad mora da odluči da li će primeniti i nepopularne mere, poput kažnjavanja, jer nešto u sistemu očigledno ne funkcioniše".
On dodaje da su i građani dužni da poštuju propise kako bi sistem mogao da funkcioniše u interesu svih, ali i podseća da tramvajski sistem ima veliki potencijal, ali je godinama zanemarivan.
- Tramvajska linija 7 je 2001. godine prevozila je preko 80.000 putnika dnevno, a sada sve manje. Sada te linije zajedno ako prevoze, ne prevozi ni približno taj broj putnika, a sve zbog toga, zbog nepouzdanosti, zbog toga što ne znate kada uđete u tramvaj, kuda će vas odvesti, da li je to 7 ili 7a ili 7 sa nekim drugim sufiksom, tako da je ta nepouzdanost odbilo više korisnika - navodi Živanović.
BG voz najmanje iskorišćen podsistem javnog prevoza u Beogradu
BG Voz je najmanje iskorišćen podsistem javnog prevoza u Beogradu, smatra prof. dr Predrag Živanović. Kako ističe, problemi su brojni - od loše integracije mreže i nepristupačnosti stajališta, do retkih polazaka: "Većina građana ni ne zna gde se nalaze stanice, a i kada znaju - često je izazovno stići do njih, posebno u kasnim večernjim satima ili ranim jutarnjim satima kada treba da prođite kroz podzemni prolaz koji nije osvetljen niti prilagođen osobama sa posebnim potrebama. Nije tako na celoj mreži".
Profesor podseća da je 2015. godine jedna linija BG voza, sa frekvencijom od 15 do 30 minuta, prevozila više putnika nego sve današnje linije zajedno: "Danas imamo više linija na papiru, ali nemamo više putnika. Razlog je jednostavan - građani ne mogu da se oslone na prevoz koji ide na svaka 2, 3 ili 5 sati".
Javni prevoz u Beogradu - besplatan, ali da li dovoljno koristan
Od početka godine Beograd je uveo besplatan gradski prevoz u nameri da smanji gužve i broj automobila na ulicama. Međutim, kako ističe prof. dr Predrag Živanović, ova usluga nije zaista besplatna - grad je preuzeo potpune troškove, što je najveća stavka u gradskom budžetu.
- Ne postoji nešto što je besplatna usluga javnog prevoza, ona je samo 100 odsto subvencionisana. Ona je za krajnjeg korisnika, možda mene danas koji sam došao autobusom do vaše studija, besplatno u smislu da ja ne moram iz svog džepa da platim tu svoju uslugu, ali da grad Beograd iz svog budžeta 100 odsto subvencioniše i plaća troškove organizovanja jednog ovako složenog sistema, a to je značajna stavka u budžetu, koliko sam ja čuo i najveća stavka u budžetu grada Beograda - navodi Živanović.
Ipak, efekti na broj korisnika još uvek nisu jasni, a čini se da cena nije bio ključni faktor koji je odvraćao građane od korišćenja javnog prevoza.
- Ja bih stvarno voleo da imam javno dostupnu informaciju da vam kažem koliko je to uticalo na broj putnika ili da je sprovedeno neko istraživanje da pitamo građane da li više koristi prevoz. Ja se bojim da su efekti minimalni ili nikakvi, odnosno da nismo uspeli da privučemo korisnike jer cena nije bila problem. Problemi su razni, već smo ih naveli, ali nije bio problem visina cene - navodi Živanović.
Da li možemo imati efikasan javni prevoz i bez metroa
Na kraju, profesor naglašava da Beograd može imati efikasan javni prevoz i bez metroa - ako se sistemski radi. Međutim, metro kao dugoročni cilj ostaje prioritet za Beograd.
- Ako damo prioritet pešacima, biciklistima i javnom prevozu, ako koordinišemo sve gradske službe i nađemo stabilne izvore finansiranja za unapređenje sistema javnog prevoza, onda možemo imati efikasan sistem iako se slažem da je sigurno prioritet Gradu Beogradu kao milionskom gradu da dobije metro sistem što se nadamo da će biti u bliskoj budućnosti - zaključio je Živanović.
Glas javnosti/ T02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
