Glas Javnosti

ПРИХВАТИЛИШТЕ ЗА ЗАПЛЕЊЕНЕ Сазнали смо где иду животиње одузете шверцерима. Има разних, од мајмуна, преко крокодила до СОВЕ НА ДИЈЕТИ

Društvo
Autor: blic.rs/foto: Pixabay

Тропски папагаји, гуштери, змије, корњаче, макаки мајмуни, медведи, крокодили, повређени, занемарени или жртве шверцера - сви они уточиште су нашли у палићком Прихватилишту за животиње.

Прихватилиште за дивље животиње при Зоолошком врту на Палићу збрињава годишње око 300 разних животиња које цариници заплене на границама или су им због болести и повреда потребне нега и помоћ.

Засебни део врта је прича за себе, али и свака од око 3.700 животиња, колико их је збринуто од 2004. године када је прихватилиште почело са радом, крије своју причу. Прве године смештај је потражило десет јединки, већ 2005. број се повећао на 89, а прошле године су збринуте 344 животиње.

- Циљ је да се свака јединка рехабилитује и пусти у природу. Занимљиво је да не радимо само са дивљим аутохтоним животињама, већ имамо заплењене животиње и оне углавном и остају у зоолошком врту. Не можемо да их пустимо у природу јер немамо одговарајућа станишта, нарочито за тропске папагаје, гуштере и змије - каже Андријана Тот, кустос Зоо-врта.

Тако од 2014. на Палићу живи мрки медвед Медени, који је заплењен у Новом Пазару. На Палић је 2016. доведен и хибрид мрког и поларног медведа, али је 2018. премештен у резерват у Швајцарској.

- Све животиње из заплене су власништво државе и министарство одлучује да ли ће животиње остати код нас или ће бити премештене. Код нас су биле и три бебе медведи - Малена, Хистерија и Поспанко, које су премештене у резерват у Румунију. Од свих животиња до сада око 40 одсто је остало, углавном оне које имају деформитете или оштећења крила и не могу да се врате у природу. У питању су птице певачице или грабљивице - каже Андријана Тот.
Нажалост, дешавају се и угинућа, када птице прекасно стигну до прихватилишта. То се дешава ако су претрпеле струјни удар, тровање или сепсу због отворених прелома.

- Од занимљивијих животиња 2007. у прихватилиште су стигла два степска варана заплењена на мађарској граници. На Бујановцу је 2012. заплењено 128 шумских и грчких корњача. Имали смо шест макакаки гибралтарских мајмуна из заплене на Келебији и они су пребачени у Мадрид. Код нас су још увек биг змија и татарска пешчана боа, заплењене на Градини. Из заплене у Новом Саду довели су нам ружичасту боу, а 2010. године, веровали или не, запленили су патуљастог кајмана, крокодила, на Прешеву - прича Тотова.
Са границе у децембру 2019. стигли су у џаку паунови. Кријумчари су већи број паунова ставили у џак пун кромпира који су везали, а главе животиња су вириле.

- Имали смо случај да су преносили будимпештанске високолетаче у картонским кутијама за банане и џаковима за паприке. То је суров начин малтретирања животиња - каже кустоскиња.
Највише животиња у прихватилишту има из окружења. Ту су ветрушке, роде, лабудови, орао мишар је чест, птице певачице које су најчешће инспекцијска заплена зато што их појединци држе заробљене у кавезима да би им певали.

- Женке се ослобађају јер не певају лепо. Задржавају мужјаке. Недавно смо пустили уралску сову, која је стигла код нас повређена, и 16 птица певачица из заплене у Суботици. Човек код кога су пронађене их је држао у малим кавезима. Није први пут кажњен, али је поново то урадио - каже Андријана Тот.

За запослене не постоји радно време. Са пауновима су са границе стигли у два сата ујутру. О животињама се старају два тимаритеља, ветеринар, кустос и постоји сарадња са локалном амбулантом где је недавно лабуду уграђена шипка у бутну кост.

- Најчешће повреде лабуда су када им се удица омота или забоде у врат. Код нас је лабуд коме је рана зарасла. Пустили смо га на језеро, то се зове слободно удаљавање, али је одлучио да остане. Постоји приврженост и знају да ће добити овде храну - каже Андријана Тот.

Сова на дијети

- Тимаритељи и ја се вежемо за животиње. Лично сам се везала за малу кукумавку сову, имамо посебан однос. Њу смо покушали да пустимо, међутим била је предебела и сада је на дијети да би могла да полети. Даје јој се мања количина хране. Сове нам углавном доноси покрајински завод или грађани - каже Андријана Тот.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS

POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA


HOROSKOP