Presedan u srpskom pravosuđu: Šef Prvog tužilaštva prijavio višeg tužioca Nenada Stefanovića

„Javni tužilac Nenad Stefanović je u svom demantiju, koji je uputio nedeljniku NIN, zbog teksta koji se bavio njegovom biografijom, izneo svoje tvrdnje, odnosno svoj vrednosni sud o razlozima koji su doveli do niza novinskih tekstova, televizijskih emisija i protesta protiv njegove odluke o premeštaju tužiteljki Jasmine Paunović i Bojane Savović, ali i načina na koji rukovodi Višim tužilaštvom.

Njegovim tvrdnjama se dovodi u pitanje kako moja lična čast, ugled i profesionalni integritet, tako i integritet i samostalnost tužilaštva kao institucije, kao i poverenje javnosti u zakonito postupanje Prvog OJT“.

Ovim rečima obratio se Državnom veću tužilaca Ljubivoje Đorđević, koji se punih 13 godina nalazi na čelu Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, najvećeg tužilaštva u Srbiji.

Đorđević je podneo inicijativu Etičkom odboru da preispita da li je Stefanović prekršio kodeks, kada je, dopisujući se sa medijima koji su izveštavali o progonu neposlušnih tužiteljki, iznosio neosnovane tvrdnje u vezi sa postupanjem Prvog OJT. Inicijativa je podneta još krajem marta, ali do danas ovaj odbor nije zasedao i razmatrao inicijativu tužioca Đorđevića, koji se na meti Stefanovića našao odmah po izbijanju afere sa smenjenim tužiteljkama, a koje su „uklonjene“ sa slučaja zloupotreba u EPS u trenutku kada su uhapšeni osumnjičeni.

Foto: Bojana Savović Printscreen instagram


Foto: Jasmina Paunović Printscreen youtube

Stefanović je neumorno preko režimskih glasila, ali i svog GONGO Udruženja sudija i tužilaca slao poruke javnosti da je čitava afera izmišljena i da iza svega stoje „pojedini osnovni tužioci koji pokušavaju da ga spreče da objavi rat korupciji i nelegalnoj gradnji u Beogradu“. Da je u pitanju notorna izmišljotina, svedoči najpre to što u Višem javnom tužilaštvu ne postoje predmeti visoke korupcije, dok se oni o nelegalnoj gradnji, za koju su dokaze pribavili istraživački mediji (BIRN, slučaj braće Stajić) čuvaju daleko od istrage i takođe otimaju nepodobnim tužiteljkama.

Tako je „Nova“ još početkom godine izvestila da je Stefanović doneo naredbu da se u beogradskim osnovnim tužilaštvima ukinu posebna odeljenja za nelegalnu gradnju, uz obrazloženje da postupajući zamenici nisu dovoljno stručni da postupaju u toj materiji, posebno što se u većini tih slučajeva provlači i moguće drugo krivično delo – pranje novca.

Osim što je ovim potezom po ko zna koji put dokazao da kuburi sa elementarnim poznavanjem zakona i sopstvenih ovlašćenja, te da on nije imao pravo da ukida ova posebna odeljenja, Stefanović je usput izneo i niz neistina koje su imale za cilj da kompromituju rad osnovnih tužilaštava iz oblasti nelegalne gradnje, zbog čega je najpre i tužilac Đorđević tražio da se oglasi DVT i Etički odbor.

„Za četiri godine postojanje posebnog odeljenja za nelegalnu gradnju u Prvom OJT, postupano je po prijavama protiv ukupno 642 osobe, od kojih je 173 optuženo. Doneto je 140 osuđujućih presuda, od toga 78 na osnovu Sporazuma o priznanju krivice, dok su samo dve presude bile oslobađajuće. Pre formiranja odeljenja, od 606 osoba, koje su tužene, optuženo je samo 19, presuđeno 12, dok je 171 prijava odbačena oportunitetom ili iz drugih razloga. Zbog svega toga, jasno je da odeljenje za gradnju u Prvom OJT opravdalo svoje postojanje“, naveo je tužilac Đorđević u svojoj incijativi upućenoj DVT.

Takođe, kako saznajemo, otkad su ukinuta odeljenja za neleglanu gradnju, osnovni tužioci su dužni da o ovim postupcima obaveštavaju Stefanovića i VJT zbog mogućeg pranja novca.

„Svima je jasno da ove promene imaju za cilj da sakriju pranje novca, jer kad u nižim tužilaštvima radi samo jedan ili dvoje zamenika neki slučaj, i o njemu obaveste VJT, veće su šanse da će se interesovati za njegov ishod, nego kad radi njih pedesetoro, kojiima je to jedan od stotinu predmeta koje imaju u radu“, kazao je za „Novu“ dobro obavešten izvor.

Đorđević trn u oku Stefanoviću
Inače, tužilac Đorđević je godinama unazad „trn u oku“ Stefanoviću, upravo zbog ugleda koji uživa u javnotužilačkim krugovima, a pre svega među svojim zamenicima.


Foto: Đorđević Printscreen youtube

Iako su i kroz Prvo OJT prolazili predmeti i odluke koje su često nailazile na osporavanje dela javnosti, nikada se nije dogodilo da je tužilac Đorđević dolazio u javni klinč sa nekim od svojih zamenika, otimao predmete uoči saslušanja osumnjičenih ili pak otvoreno obmanjivao javnost, kada je trebalo da opravda svoje poteze i na taj način nepovratno urušavao ugled tužilaštva.

SKINI APLIKACIJU