Prepiska između AJNŠTAJNOVIH I HELENE IZ SRBIJE o kojoj nije smelo da se priča: Imaju li potomke u Srbiji?
Autor: Glas javnosti
Malo je ljubavi ispunilo tegobni život Mileve Marić (1875-1948), ćerke Miloša i Marije Marić iz Titela, koju istorija još nepravedno prepoznaje samo kao bivšu suprugu nobelovca Alberta Ajnštajna i majku njihove dvojice sinova.
Ne samo za nauku, nego i za zajedničke potomke, Mileva je decenijama bila potisnuta iz sećanja. Mnogo vremena, matematički precizno rečeno - 70 godina, 40 dana 21 sat i oko 30 minuta proteklo je od Milevine smrti do 16. septembra 2018. godine, kada su njeni i Albertovi čukununuci i praunuci najzad posetili ciriško groblje na kojem Mileva počiva od 4. avgusta 1948. godine.
Mileva je tu sahranjena po pravoslavnom običaju uz opelo ruskog sveštenika, oca Šubova, a u lokalnim novinama objavljena je čitulja ovog sadržaja: "Odlazi na večni počinak naša voljena majka Mileva Ajnštajn Marić", u potpisu: Hans-Albert i Frida Ajnštajn iz Berklija (Kalifornija) i Eduard Ajnštajn. U vremenu koje je usledilo, potomci su potpuno zaboravili Milevu.
- Sedam decenija zaborava, mnogo je to vremena! - kaže, za "Novosti", Petar Stojanović Kajzer, osnivač Memorijalnog centra "Nikola Tesla" u severoistočnom švajcarskom gradu Sen Galenu, koji je uz podršku Grada Ciriha i generalnog konzula Srbije Zorana Jeremića, godinama pokušavao da okupi potomke na Milevinom počivalištu.
Razumevanje za ovu ideju Stojanović je našao najpre kod Mire Ajnštajn, Milevine i Albertove praunuke, inače unuke starijeg sina Ajnštajnovih Hansa Alberta, kao i njegove druge supruge Doris.
Stojanović, korenima iz Paraćina, postao je poznat srpskoj i svetskoj javnosti 2004. godine, kada je posle dugog prebiranja po ciriškim arhivama, pronašao podatak da Mileva Marić počiva na groblju Northajm. U tu zajedničku i bezimenu grobnicu dospela je nekoliko godina posle smrti kada je vlast Ciriha naložila da se Milevin zapušteni grob isprazni, a njene kosti premeste u zajedničku grobnicu sa tuđincima za koje kao ni za nju, niko nije mario.
Prema saznanjima "Novosti", inicijativi koju je pre dve godine Udruženje "Mileva Marić Ajnštajn" iz Ciriha podnelo upravi tog grada, da se ekshumiraju posmrtni ostaci Mileve Marić ne nazire se, zasada, pozitivan ishod. Članovi porodice Ajnštajn žive u Švajcarskoj, Izraelu i Americi, i nisu svi u najboljim odnosima, a vlasti Ciriha bez njihovog pristanka neće odobriti iskopavanje.
Ostaje nada da će ovo "pomirenje" potomaka sa Milevom i okupljanje na njenom grobu, razmekšati emocije i ostalih Ajnštajnovih, te da će ona biti dostojno sahranjena u zasebnu grobnicu nedaleko od svog mlađeg sina Eduarda koji je bolovao od šizofrenije.
Dve table
Posle razvoda od Alberta i njegovog prebege sa starijim sinom u Ameriku, kako bi se spasao od nacista, Mileva je ostala u Cirihu sa mlađim sinom. Svedočili su poznanici da je delovala zapušteno, bila je loše obučena ali nosila je i dalje venčanu burmu.
Preminula je u ciriškoj klinici "Eos" u koju je dospela mesec dana ranije zbog šloga. Leva strana tela joj je bila oduzeta i otežano je govorila. Poslednji put se ozarila kada je na samrti posetio stariji sin Hans Albert. Na preostale dve kuće Anštajnovih ciriško udruženje žena postavilo je table na kojima uz Milevino ime piše da je - koautorka teorije relativiteta.
Doprinela Nobelovoj nagradi
Petar Stojanović kaže da ga je ohrabrilo interesovanje nemačkih medija za sudbinu Mileve Marić. Prvi put u poslednjih 14 godina otkako se svake godine održava pomen na Milevinom grobu pojavile su se dve nemačke televizije. Stojanović smatra da vreme radi za priznavanje Milevene veličine.
Sve više će biti onih koji će shvatiti da ona nije bila Ajnštajnova kuvarica, nego umna žena koju je upoznao na studijama matematike i fizike u Cirihu, te da ona ima znatan udeo u njegovoj naučnoj slavi i Nobelovoj nagradi koju je dobio 1922.
Vanbračna ćerka sahranjena u Srbiji
Prošlo je više od 115 godina od njene smrti ili kako neki istraživači kažu – navodne smrti. Misterija pitanja da li u Srbiji postoje direktni potomci Ljubice ( Lizerl), vanbračne kćeri i prvorođenog deteta Alberta i Mileve Ajnštajn još nije razrešena. Tezu da je mala Lizerl usvojena, razradila je prof. dr Radmila Milentijević iz Njujorka u knjizi “Mileva Marić-Ajnštajn – život sa Albertom Ajnštajnom”. S druge strane, prof. dr Mila Alečković iz Pariza, čiji su preci bili bliski srodnici Mileve Marić Ajnštajn, smatra da je gotovo neverovatno. Ali, tu mogućnost, ne isključuje u potpunosti.
Zvanična verzija
Zvanična je verzija da je Ljubica, rođena 1902. godine u Novom Sadu, kao beba od godinu dana, 1903. preminula od šarlaha kod Milevinih roditelja. Međutim, u vojvođanskim arhivama nigde ne postoji podatak o njenoj smrti. I možda najviše zato se, vek i kusur prepričava da je beba data na usvajanje u Beograd, Milivoju i Heleni Savić, Albertovim i Mileninim prijateljima, a nakon što im je preminula njihova, od rođenja bolesna ćerka Julka, koja je tri meseca bila starija od Ljubice. Piča dalje kaže da su Savići usvojenu Ljubicu (Lizerl) krstili imenom svoje preminule kćeri- Julka, te da je ona docnije postala lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Udala se za inženjera Novaka Popovića, rodila sina Milana i od njega dobila unuka Bojana, direktora Galerije fresaka u Beogradu, kao i unuku Anu istoričara umetnosti. Zagonetka je, iako malo verovatna, da su Bojan Popović i Ana Popović Bodroža, praunučad Mileve i Alberta Ajnštajna.
Tezu o usvajanju male Lizerl razradila je prof. dr Radmila Milentijević iz Njujorka u knjizi “Mileva Marić-Ajnštajn – život sa Albertom Ajnštajnom”. Dok, prof. dr Mila Alečković iz Pariza, inače ćerka čuvene pesnikinje Mire Alečković, čiji su preci bili bliski srodnici Mileve Marić Ajnštajn, smatra da je gotovo neverovatno da je Lizerl preživela šarlah i bila usvojena, ali to i ne isključuje potpuno, prenosi portal Naši u svetu.
Potomci
-Sestra Miloša Marića, oca Mileve Marić-Ajnštajn, koju su u porodici zvali “Majkica”, bila je majka moje bake Drage, znači majčina baka. Dakle, moja prababa bila je Milevina tetka. U mojoj porodici o maloj Ljubici (Lizerl) zna se da je bila vanbračna ćerka Mileve i Alberta i da se rodila u Novom Sadu. U porodici je mnogo zamerano Albertu što je Milevu poslao u Novi Sad da se porodi, u vreme dok je u tom delu današnje Srbije vladao šarlah, a on je to znao. Smatralo se da je hteo da se, zbog pritiska svoje porodice, oslobodi vanbračnog deteta, jer sa Milevom nije bio venčan, a nije imao ni posao. Iako smo znali da je Albert voleo Milevu, ovaj gest mu je u našoj porodici veoma zameren, jer se smatralo da je to bio kukavičji pokušaj da se deteta reši. Trudna Mileva je u jesen 1901. doputovala u Novi Sad i porodila se krajem januara 1902. Devojčica je krštena u manastiru Kovilj blizu Novog Sada kao Ljubica. Lizerl (Ljubicu) je potom, po svedočenju moje majke Mire, uzela Julka, sestra sestra Miloša Marića, i predala je jednoj Nemici, ispostavilo se da je to Helena Savić, da je uči i nemački jezik čim dete progovori. Moja majka je od svoje bake čula da je Ljubica (Lizerl) umrla od šarlaha 1903. godine. Mada mi je poznata teorija da je Lizerl data na usvojenje, ne vidim logiku da Mileva, biološka majka, dete koje je želela, preda na usvojenje, čak i dobroj prijateljici. I da ga se zauvek odrekne. Lizerl je mogao da gaji neko u familiji Marić, a Mileva bi je dolaskom u svoju zemlju viđala. Pogotovo što se zna da je Mileva bila veoma vezana za sinove Hansa-Alberta i Eduarda, koje je rodila posle venčanja sa Albertom Ajnštajnom, da se potpuno žrtvovala za njih. Znam da život može da napravi i nelogične zaplete, ali ne vidim ovde logiku. Zato ne odbacujem nijednu mogućnost, ako u njoj ima neke verovatnoće. Bilo bi lepo ako se otkrije da je postoji živ neki Milevin i Ajnštajnov potomak i ovde u Srbiji – zaključuje prof. dr Alečković.
Bez dokaza o smrti
Dr Radmila Milentijević ne spori da je Lizerl bolovala od šarlaha, ali i da je neki podaci upravljaju da je devojčica ipak preživela:
-Do sada niko od istraživača nije mogao doći do njenog izvoda iz knjige umrlih niti do evidencije o grobnom mestu. U to vreme Austrougarska, u čijem je sastavu i Vojvodina, bila je jaka država sa ozbiljnim administrativnim aparatom, pa je malo verovatno da ne postoji trag o smrti Lizerl, ako je zaista umrla u najranijem detinjstvu. Takođe, srpska crkva u to vreme u Vojvodini je bila dobro organizovana, imala je crkvene matične knjige i ako se do danas među srodnicima Marićevih zna da je Lizerl krštena u manastiru Kovilj kod Novog Sada, kao Ljubica, onda bi, takođe, trag o njenoj preranoj smrti morao da postoji i u crkvenoj arhivi iz tog vremena, ukoliko je ona stvarno preminula septembra 1903. Tako da me i ovo navodi na zaključak da je Mileva malu Lizerl dala Nemici Heleni Savić (rođenoj Kaufler) čija je ćerkica Julka tad najverovatnije umrla, te da je Lizerl postala zvanično Julka. U to vreme Ajnštajn se u pismima Milevi, koja je tad bila u Novom Sadu, zanimao kako je dete upisano u evidenciju i kako joj je zabeleženo poreklo. Čim je usvajanje okončano, postao je nestrpljiv kada će se Mileva vratiti u Švajcarsku To je jedini dokaz da je devojčica data na usvojenje, uverena je dr Milentijević.
Milevina uputstva
Dr Milentijević, svoje uverenje potkrepljuje i prepiskom između Mileve i Helene. Mileva se detaljno raspituje za Julku, podvlači paralelu između sebe i Julkice, savetujući prijateljici kako da je odgaja i vaspitava, dok Heleninu mlađu ćerkicu Zoru uzgred pominje. Mileva je fokusirana na Julku, u jednom od pisama Heleni ona kaže: “Julki se zaista moram diviti, ali molim te budite ipak oprezni da se ona suviše ne napreže…” Zatim, odgovarajući na jedno od Heleninih pisama, u vreme kad je već odrasla Julka očigledno imala nekih problema, Mileva piše: “I sama sam imala gorka iskustva takve vrste i pomalo sam bojažljiva, no Julka ima tebe koja sigurno motriš na nju, ali ipak…”
-Ove Milevine reči ukazuju mi da se izražava postojana majčinska ljubav i briga, a sličnost koju Mileva podvlači između sebe i Julke ukazuje na biološku povezanost – smatra dr Milentijevićeva.
U potragu za razrešenjem Ljubicine sudbine upustio se svojevremeno i Džon Stačel, glavni urednik i direktor “Projekta Ajnštajn” (prikupljanje spisa slavnog naučnika), koji je u Beogradu 1985. godine posetio prof. dr Milana Popovića, sina Julke Savić Popović, odnosno unuka Helene i Milivoja Savića.
Dr Milan Popović, Julkin sin i Helenin unuk, objavio je svojevremeno prepisku između Mileve Marić-Ajnštajn i Helene Kaufler-Savić. U knjizi pod nazivom “Jedno prijateljstvo”, on navodi:
“Moja majka, Helenina ćerka Julka, govorila mi je da u prepisci između Ajnštajnovih i Helene Savić postoji nešto što nikad ne sme da se zna… Može se pretpostaviti da se radi o pismu ili pismima koja se odnose na Lizerl i koje je moja majka, solidarna sa najboljom drugaricom svoje majke Helene, želeći da se tajna sačuva, uništila.”
Dr Milan Popović, (čiji je sin Bojan Popović, direktor Galerije fresaka u Beogradu) je tokom svog života odbijao mogućnost da je on unuk Mileve i Alberta Ajnštajn, odnosno da je njegovoj baki Heleni umrla ćerka Julka, te da je Lizerl (Ljubica), Ajnštajnova i Milevina vanbračna kći, potom usvojena i postala Julka Savić.
SKINI APLIKACIJU
