ISPOVEST ČOVEKA KOJI JE OBJAVIO NACIJI DA JE TITO UMRO: 'Osećao sam DA SE SPREMA HAOS, nisam mogao da se setim ni kako mi se DRŽAVA ZOVE'!(VIDEO)

Na današnjji dan, pre tačno 41 godinu, umro je Josip Broz Tito. Prisećamo se te 1980. godine i čoveka koji je smrt predsednika saopštio Jugoslaviji. Spikeru Miodragu Zdravkoviću pripala je dužnost da tv gledaoce prvi obavesti o smrti predsednika SFRJ Josipa Broz Tita.

Jedno je sigurno – u sećanju svakog Jugoslovena neće izbledeti slika i reči izgovorene te večeri 4. maja 1980. godine, nešto posle 19 sati iz studija Televizije, u etar, u svet: "Umro je drug Tito… To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije… Uskoro ćemo emitovati izveštaj sa sednice Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije".

Te reči, vidno potresen, ali dostojanstven, izgovorio je Miodrag Zdravković, nekadašnji dečak-partizan, spiker koji je u tom trenutku već dvadeset šest godina "drugovao" s radio-mikrofonom i kamerama Radio-televizije Beograd.

Ova priča je dokaz da je i spiker samo čovek. S emocijama i osećanjima. Čak i kada ima iskustvo i ugled jednog Miodraga Zdravkovića. Čak i kada unapred sazna da će on biti taj koji će najtužniju vest saopštiti gledaocima nacionalne televizije…

A Miodrag Zdravković je znao i o tome je nakon svih događaja rekao:

-Četrnaestog februara rečeno mi je da se ne udaljavam iz Beograda i da stalno budem u vezi s televizijom, sa svojom redakcijom. Niko mi nije rekao zbog čega, to sam naslutio čitajući saopštenje doktora o zdravstvenom stanju Predsednika. Prethodna noć bila je kritična. Sledeći dani doneli su izvesno poboljšanje stanja zdravlja i svakog čoveka blažila je i veselila rečenica da se "predsednik Tito subjektivno osjeća bolje." I mene – nekad toliko da sam gotovo zaboravljao na ono što mi je rečeno o neudaljavanju iz Beograda.

U rečima povremenog ohrabrenja iz svakodnevnih saopštenja doktorskog konzilijuma Kliničkog centra u Ljubljani tražili smo više nade nego što su ona pružala.

NE PROPUSTITE

TITO SE TAJNO SASTAJAO SA SOFIJOM LOREN: Njegovi vinogradi su im bili 'gnezdo', a JOVANKA je besnela OD LJUBOMORE!

-Negde sredinom marta moji urednici u redakciji su mi prećutno stavili do znanja za kakav sam težak zadatak određen. A ipak, svi smo se nekako nadali da će vesti iz Ljubljane ukloniti naše strepnje… Prisiljavao sam sebe da rasuđujem kao novinar, profesionalac, ali sam bio duboko potresen. Zamišljao sam kako će to izgledati. Hrabrio sam sebe da ću, s obzirom na svoje iskustvo, moći to uraditi na profesionalan i dostojanstven način. To se od mene zahtevalo i očekivalo. A kako – to nisam znao. Reči koje bi trebalo izgovoriti, nisam se usuđivao čak reći ni u sebi. I opet sam misli odlagao: to se, ipak neće dogoditi. Čovek voli da veruje u čuda – da se onom ko nam je drag zlo ne može dogoditi. A onda prvo neugodno iznenađenje: posumnjao sam u sebe, svoje profesionalno iskustvo, ono čime sam se hrabrio. Bilo je to 23. aprila. Imao sam slobodan dan, bila je sreda, sedeo sam kod kuće. Saopštenje doktorskog konzilijuma i danas pamtim od reči do reči – stanje zdravlja predsjednika Republike Josipa Broza Tita je i dalje kritično. Pored postojećeg komatoznog stanja drug Predsednik se od sinoć nalazi u šoku. Tada sam prvi put istinski shvatio što me čeka, tada sam, nije muški da priznajem – zaplakao. I uplašio se da bi mi se to moglo dogoditi i kad budem to morao da pročitam, prisećao se Zdravković.

Naravno, Zdravković se nikom nije usuđivao o tome govoriti. I opet dani prikupljanja snage – jer to neko mora napraviti, to je jednostavno, zadatak.

A onda, nekoliko sledećih dana svakodnevna saopštenja iz Ljubljane ponovo daju nadu.

Četvrtog maja, Zdravković je opet bio slobodan. Kod kuće, uz televizor. Popodne, pošto je objavljen bilten o stanju Predsednikovog zdravlja u kome su dominirale reči "smetnje u kardiovaskularnom sistemu", usledio je poziv iz redakcije, spremio se i otišao tamo.

-Ne sećam se trenutka ni točnog vremena kada sam dobio saopštenje koje sam trebao pročitati. U hodniku koji vodi prema studiju, doživeo sam još jedno iznenađenje. Tu je već bila filmska ekipa koja je snimala taj moj dolazak i to me je nekako preseklo. Na punu meru odgovornosti i koncentracije koju sam imao, to je još nešto dodalo, ne znam tačno šta, ali osećao sam da je najveća kriza na pomolu. Znam da sam nekako ušao u studio, seo i da sam bio strahovito zadihan, kao da sam trčao kilometrima. Prišao mi je Milan Vukos, generalni direktor, da još jednom pogleda tekst i rekao da dopišem treću rečenicu, ono "uskoro ćemo". Automatski sam počeo pisati ono što diktira i zastao – za trenutak se nisam mogao setiti kako se službeno zove naša zemlja… Delići sekunde, meni tako dugi.

Kada su iz režije programa upitali Zdravkovića da li je spreman, odgovorio je: "Nisam!"

Odmah je shvatio da je svako odlaganje sve gore, da je program prekinut, da su ekrani "beli", da je ćutanje nemoguće i nedopustivo. Još jednom su snaga, volja, profesionalnost spikera morali da pobede srce. Zdravković je dao znak režiji da je spreman, kamere su uključene i on je izgovorio reči koje su zaparale srca i paralizovale um svakog čoveka:

"Umro je drug Tito…"

– Kako sam taj tekst pročitao, ne znam. Svestan sam samo da sam u jednom trenutku zastao kod neke reči, ali sam nekako pročitao sve do kraja…

Spiker Jugoslovenske radio televizije (JRT) Miodrag Zdravković koji je izgovorio antologijsku rečenicu "Umro je drug Tito" preminuo je 11. maja 2017. u 90. godini. 

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU