POVRĆE KOJE DONOSI BRZU ZARADU: na 5 ari se uzme i 3.000 evra

Cena kornišona se kreće oko 120 dinara za kilogram, a bilo je perioda u protekle tri, četiri godine kada je bila i znatno viša

Mali su, a ukusni, omiljeni u salatama, sendvičima, idu fantastično uz pečenje, idelani su za turšiju. Kornišoni su osim što su veoma ukusni, idelani i za uzgajanje, a može se i lepo zaraditi.

Primer su Vuletići iz Donje Grabovice nadomak Valjeva koji su za Agromediju govorili o svom iskustvu plantažnog gajenja ove sorte krastavca. Petočlana porodica odlučila je da za početak gaji na površini od pet ari, a posle probne proizvodnje su planirali proširenje plantaže na nekih 50 ari.

– Ova proizvodnja nas je privukla jer nije teško gajiti krastavac, na toj površini može da se postigne zadovoljavajuci prinos, kornišon uz redovno zalivanje praktično raste preko noci i svaki dan se bere. U odnosu na neku drugu proizvodnju može brže da se dođe do novca i svakodnevno stiže za prodaju – priča Stefan Vuletić:

– Isplativosti ima bez obzira što se radi o manjoj površini, samo je bitno sve odratiti kako treba i tada čovek može da se nada da će nešto da zaradi.

Kornišon gaje u špaliru, odnosno uz oslonac, na otvorenom polju. U nabavku semena, sistema za navodnjavanje kap po kap, kolje, mreže za špalirsku proizvodnju povrća, mineralna đubriva uložili su oko 50.000 dinara.

Očekuju da će se ulaganja već u ovoj godini isplatiti, a za narednu im kažu jedino ostaje da kupe seme, jer sve ostalo može da posluži u narednih nekoliko sezona.

– Očekujemo prinos od 2.000 do 2.500 kilograma. To je zadovoljavajući rod, jer smo primenili sve potrebne agrotehničke mere, tečno mineralno đubrivo dodavali smo zajedno sa vodom kroz sistem za navodnjavanje – navodi Stefan.

Cena kornišona se kreće oko 120 dinara za kilogram, a bilo je perioda u protekle tri, četiri godine kada je bila i znatno viša.

– Prodaju se manje količine od 10 do 20 kilograma, a primili smo i porudžbinu za 100 kilograma. Kasnije kada bude veći rod možda prodaja bude i na kvantaškoj pijaci ili neka trgovina. Sada je to valjevsko tržište, a ukoliko bude potražnje i van našeg kraja nabavili smo ambalažu, pa je moguće da krastavac plasiramo i na beogradsko tržište, što će ipak zavisiti od količine – kaže Vuletić.

Trenutno im je prioritet da kornišon prodaju u svežem stanju. Međutim, u zavisnosti od potražnje postoji i mogućnost proizvodnje zimnice i da i tako kornišoni odgajani u Donjoj Grabovici nađu put do kupca.

SKINI APLIKACIJU