Predsednik Odbora za privredu i preduzetništvo i član Predsedništva Narodne stranke Vladimir Kovačević zatražio je hitne subvencije stočarima radi nadoknađivanja dosadašnjih gubitaka, dovoljnu količinu žitarica za stoku iz robnih rezervi, kao i garantovanu otkupnu cenu žive mere koja pokriva troškove proizvodnje, a to znači 180 dinara po kilogramu žive mere. U suprotnom sledi zatvaranje svih farmi u Srbiji, naveo je Kovačevič.
On je rekao da stočari trpe značajne gubitke koji iznose do 60 evra po tovljeniku. Takođe ističe da preterana popustljivost prilikom izdavanja dozvola za uvoz svežeg mesa iz inostranstva koje je pred istekom roka trajanja, kao i nesmotren izvoz žitarica, guraju srpske poljoprivrednike u potpuni bankrot:
- Stočna hrana i žitarice su skuplje i do 100 odsto u odnosu na normalne cene (soja iznosi 92,40 din/kg sa pdv-om a bila je 42 din/kg). Istorijski najviša cena kukuruza ikada zabeležena je bila u septembru 2012. godine i iznosila je 27,30 din/kg. Ovih dana se kukuruzom trgovalo po ceni od 29 din/kg. I sve ostale sirovine koje čine sastavnicu za stočnu hranu nikad skuplje nisu bile.
Zbog velikih gubitaka u stočarstvu, mnoge farme su prestale ili će biti prinuđene da prestanu da rade. Uzgajivači goveda nemaju kome da predaju bikove, a jagnjeće meso nema kupca zbog smanjene domaće tražnje. Pečenjare, koje su predstavljale brz priliv novca stočarima, više nemaju narudžbina, a živinari preskaču novi turnus uzgoja pilića zbog pretrpljenih gubitaka. Primer katastrofalne agrarne politike je, ističe Kovačević, i situacija u kojoj će građani kupovati meso u marketima koje nije domaće, već iz uvoza, dok se najviše uvozi meso za preradu koje je pred istekom roka trajanja:
- Domaće meso, sveže, proverenog kvaliteta, neće biti dostupno ubuduće. Pitamo se da li je ovakva neprijateljska agrarna politika države prema sopstvenom seljaku došla i kao posledica nesmotrene prodaje jeftine zemlje strancima koji žitarice iznose iz Srbije - poručio je Kovačević.
Nedovoljna briga prema srpskom seljaku, unazad nekoliko decenija, rezultira sve lošijim rezultatima srpske poljoprivrede koja je i pored toga jedan od retkih sektora koji ostvaruje pozitivan spoljnotrgovisnki bilans. Neophodno je da shvatimo da je poljoprivreda osnov naše privrede i da je konačno postavimo na stabilne noge.