Postoji i treći dokument koji je trebalo da uveri sve da je železnička stanica u Novom Sadu bezbedna

„Ovim zapisnikom se potvrđuje da se vestibil u krilu B stanične zgrade Novi Sad može koristiti za putnike“. Ova rečenica zapisana je u dokumentu koji je naslovljen sa „Zahtev za primopredaju vestibila krila B stanice Novi Sad“.

Iz sadržaja se može zaključiti da je reč o zapisniku o internom pregledu zgrade i radova, koji su 4. jula, dan pre svečanog otvaranja stanice, obavili predstavnici investitora, izvođača radova i stručnog nadzora.

To je treća rečenica iz dokumentacije o radovima na stanici u Novom Sadu do koje su dosad došli mediji (delove ovog dokumenta objavio je i Insajder), a koja je trebalo da uveri učesnike u projektu da su stabilnost i bezbednost objekta u najboljem redu.

Odmah posle nesreće, javnost je saznala za rečenicu u glavnoj svesci projekta u kojoj se tvrdilo da je zgrada železničke stanice u konstruktivnom smislu u dobrom stanju i da se „vizuelnim posmatranjem ne uočavaju oštećenja, koja bi uticala na stabilnost objekta“.

Drugu je juče otkrio Forbes Srbija. Ona se nalazi u Izveštaju o tehničkom pregledu i kaže da je „radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu odobren probni rad“ stanice.

Prema našim saznanjima, tužilac poseduje sve navedene dokumente kao dokazni materijal za istragu.

Prepiska

Zahtev za primopredaju odnosno zapisnik o internom pregledu, do kojeg je došao Forbes Srbija, neobičan je jer ne sadrži memorandum. Sastoji se od samo jedne strane i na njemu je, koliko se može uočiti, 12 potpisa. Tri su potpisa stavljena u ime izvođača radova, pet su potpisi stručnog nadzora i četiri su potpisi predstavnika investitora.

Ono što se može videti jeste da je samo jedan od potpisa čitak. Prema saznanjima Forbes Srbija, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu ima ovaj dokument. I sam navodi upravo taj opis – da je samo jedan potpis moguće pročitati.

Naše istraživanje pokazuje da tužilac ima i mejlove koji su razmenjivani ovim povodom. Oko podnošenja zahteva za primopredaju zgrade, formiranja komisije za interni pregled i ovog zapisnika.

Iz dokumenta se vidi da je interni pregled vestibila izvršen 14. juna 2024. i da su tada utvrđeni nedostaci. Potom je 4. jula izvršen novi pregled. Komisija je ustanovila da su prethodno pomenuti nedostaci otklonjeni, ali da su ostali još neki.

Mejlovi koje poseduje tužilac su razmenjivani u danima pre ovih pregleda, pokazuju podaci do kojih smo došli.

Čija je odgovornost

Osim konstatacije da se vestibil krila B može koristiti za putnike, u dokumentu se navodi da je „sva odgovornost za ispravnost uređaja i bezbednost osoblja i putnika na izvođaču radova do konačne primopredaje objekta“.

„Ukoliko se za bilo koji nedostatak utvrdi da je prouzrokovan eksploatacijom vestibila i nestručnim korišćenjem opreme, taj trošak snosi Investitor, dok odgovornost za druge nedostatke, ukoliko se utvrdi da su posledica nekvalitetnog izvođenja radova, pripada Izvođaču radova“, navodi se u dokumentu.

A kada je reč o nedostacima koji nisu otklonjeni to su, recimo, šema osigurača, rukohvat oko lifta koji je potrebno fiksirati, nedostatak tabli za slabovide, bojler bez prekidača u toaletu, pločica koja nedostaje iza wc šolje, utičnica na zidu koja treba da se fiksira, a tu je i nalog da se očisti ceo objekat.

Kakav je ovo dokument

Diplomirani građevinski inženjer Danijel Dašić kaže za Forbes Srbija da su, kada je reč o primopredaji završenog objekta, propisi jasni, a da zapisnik o internom pregledu liči na deo interne komunikacije investitora, izvođača i nadzora.

„On nema pravnu težinu i ne možete na osnovu njega ništa da radite“, tvrdi Dašić. Dodaje da mu je čudno da je uneta konstatacija da objekat može da se koristi za putnike.

„Interna komunikacija se koristi na gradilištu i dužnost je svih učesnika u izgradnji da stalno komuniciraju i otklanjaju nedostatke. S te strane je ovaj dokument u redu. Ali, to nije zvanična primopredaja objekta. Da je reč o zvaničnoj primopredaji, dokument bi morao da ima puno aneksa. Kao i da je obuhvaćen svaki deo gradilišta odnosno da je sve provereno“, pojašnjava naš sagovornik.

Na pitanje da li ovaj dokument može da zaštiti nekog od učesnika u projektu, Dašić tvrdi suprotno. „Može samo da ih ukopa, a ne da ih opravda“.

Vizuelno posmatranje

Našeg sagovornika vratili smo na početak odnosno glavnu svesku projekta i rečenicu da vizuelnim posmatranjem nisu uočena oštećenja koja bi uticala na stabilnost projekta. Dašić kaže da inženjeri mogu da se služe ovim načinom provere.

„Ali, onda svu odgovornost snosi ta osoba koja je potpisala dokument. Odgovornost inženjera je da radi sa dužnom pažnjom. Nemam izgovor da kažem da može da se radi, a u slučaju da se nešto sruši da se pozovem na to da nisam imao neki dokument“, kaže Dašić.

Ipak, on dodaje da se odgovornost može umanjiti. I to ako je tokom radova neki statički element promenjen. Ali, to ne može da bude korozija na zategama već dodavanje nekog novog elementa ili ako su izvođači tokom radova dirali neke elemente, poput zatega.

Probni rad

Komentarišući jučerašnju informaciju koju je objavio Forbes Srbija, da je stanica dobila odobrenje za probni rad, on pojašnjava da mogućnost probnog rada postoji u Zakonu o planiranju i izgradnji. Ali, koristi se za vrlo specifične slučajeve. To je izgradnja kompleksnih sistema koji ne mogu da se puste u upotrebu pre nego što se uradi npr. kalibracija, automatizacija i sl.

„Kad pravite stanice, mora da postoji probni rad da bi se ispitali ugrađeni sistemi. Probni rad služi i da se finalizuje izveštaj Komisije za tehnički pregled da bi se podneo zahtev za upotrebnu dozvolu“, navodi Dašić.

Na pitanje da li su stanicu mogli da koriste građani na osnovu odobrenja za probni rad, on kaže da se to ne navodi eksplicitno u propisima. Ali, puštanje u probni rad može da podrazumeva i da su, dok se proveravaju tehničke stvari i otklanjaju nedostaci, majstori i dalje prisutni u objektu. Tek kada se sve proveri može da se izvrši prijem objekta i dobije upotrebna dozvola. „Što znači da nije dozvoljeno korišćenje za javnost tokom probnog rada. Već samo za tehničke službe i finalna podešavanja i testiranja“, dodaje Dašić.

Naš sagovornik konstatuje da su vlasti generalno „umetnici da nađu neku caku, nešto što lepo zvuči da bi ljudi poverovali da je sve u redu“. On navodi primer da je u javnosti lansirana priča da stanica nije imala ni privremenu upotrebnu dozvolu. Iako ona kao termin u zakonu ne postoji.

Odgovornost države?

Dašić kaže da je teško očekivati da neko može da se „sakrije“ od odgovornosti iza ovih dokumenata i rečenica koje govore o bezbednosti objekta. On smatra da odgovornost snose državni organi koji su dozvolili da se ide u radove bez potrebne dokumentacije kao što je arhivski projekat ili elaborat o stanju objekta.

„Da je to poštovano ne bi se ovo desilo jer bi neko nešto primetio. Da je rađeno kako treba, prvi bi kontrolor rekao da nema starog projekta. I da treba angažovati nekog za izradu projekta postojećeg stanja. Ne možete ni stan da uknjižite ako nemate originalni projekat, a kako takvih projekata najčešće nema za stare zgrade, građani moraju da angažuju i plate firmu da im uradi elaborat. A država to nije uradila za ovakvu zgradu“, napominje Dašić.

„Spremić neopravdano u pritvoru“

U vezi s privođenjem vanrednog profesora Građevinskog fakulteta Milana Spremića koji je kontrolisao idejni projekat rekonstrukcije stanice, Dašić pojašnjava da se idejni projekat znatno razlikuje od projekta za građevinsku dozvolu.

„Idejni projekat daje okvirne informacije šta će se raditi dok kod PGD-a detalji idu do nivoa utičnice. Kontrola idejnog projekta proverava da li je objekat u geodetskim gabaritima i u skladu s planskom dokumentacijom“, navodi Dašić.

Zato tvrdi da je profesor Spremić „apsolutno neopravdano u pritvoru“.