PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA : Ko ima para imaće i zube, evo koliko ljudi ih nema!

Institut za javno zdravlje "Batut" saopštio je podatke da u Srbiji 700 hiljada ljudi nema zube, a samo 16,5 odsto ima svoje zube.

Stručnjaci kažu, da treba ozbiljno da razmislimo o tome šta se dešava kada se jedna zdravstvena služba, kao što je stomatološka, zapostavi ili prebaci u privatni sektor i time stvori nejednakost među građanima.

„Iz ovih podataka moramo izvući veliku lekciju, jer imamo veliki problem. Šta se desi kada se jedna služba, kao što je u ovom slučaju stomatološka, zapostavi ili se prebaci u privatni sektor i stvori jedna nejednakost među građanima Srbije. Pa onda oni koji imaju novac, mogu sebi to da priušte (odlazak kod zubara), a oni koji nemaju ostavljeni su da budu u ovih 700 hiljada bez zuba. To je ono što ne sme više da se desi ni sa drugim službama ubuduće. To je ono gde moramo da stvorimo i očuvamo jednakost među stanovništvom da bi svi imali osnovne zdravstvene usluge“, rekao je Dragoslav Popović imunolog.

LOŠA HIGIJENA GLAVNI JE UZROK: Doktor otkriva šta boja zuba govori o našem zdravlju

Stomatolog dr Snežana Banković kaže da su „brojevi“ koje je objavio „Batut“ ali da se stomatolozi trude da ljudima promene odnos prema stomatologiji i odnos prema sopstvenim zubima. Ona je navela i da bi najava ministarstva da će biti poboljšani stomatološkiuslovi u državnim zdravstvenim institucijama, bila dobra vest za sve.

„To bi bilo jako dobro ako bi se dogodilo jer bi to značilo da bi deca, od trenutka kada im iznikne prvi zub, mogla da imaju svog iz stomatologa.  Moglo bi se redovno ići na šestomesečne kontrole. Nadam se, da će postojati i sistem koji će građane obaveštavati kada je biti vreme za te kontrole. Na taj način bi mogli na vreme da se prepoznaju stomatološki problemi, kao što je karijes ali i druge bolesti usta i zuba koje mogu da se jave od ranog detinjstva“, smatra Banković.

Ljudi koji škripe zubima dok spavaju mogu imati veoma teške posledice

Ona je rekla da to sada nije tako.

„Volela bi da, i državna i privatna, stomatološka praksa ima bolju preventivu i obuku pacijenata o načinu održavanja oralne higijene. To znači kako treba održavati zube, kakva ishrana treba da bude, potrebno je oralno osvešćivanje nacije“, smatra Banković.

Higijena usta i zuba je preduslov našeg sveukupnog zdravstvenog stanja, a ukoliko je oralno zdravlje narušeno, nije samo problem što osećamo bol i različite nelagodnosti.

„Ljudi kojima nedostaju zubi ne osećaju se prijatno prilikom govora, ishrane, žavakanja. Tako nedovoljno sažvakana hrana prelazi u digestivni trakt što ima svoje posledice.
Sa druge strane, ljudi se pribojavaju da uzimaju sveže voće i povrće jer je čvrsto i ljudi koji imaju probleme sa zubima to nerado rade. Onda imamo smanjen unost minerala i vitamina koje možemo naći samo u sirovim namirnicama. Karijes je poznat kao najrasprostranjenije oboljenje zuba, ali današnja ishrana koja obuhvata puno energetskih napitaka i citrusa, takođe može imati posledice na naše zube, jer uništavaju zdravu zubnu supstancu. Zato stomatolog mora da prepozna da li pacijent ima hemijski ili fizički nadražaj da li mamo karijesno oboljenje ili neko drugo paradontalno“, zaključila je stomatolog Banković.

Briga o zubima i oralna higijena počinje od šestog meseca bebinog života  i od tada počinje da se razvija kultura odlaska kod stomatologa i to se ne sme zaboraviti, poručuju stručnjaci.

Glas javnosti/N01S

SKINI APLIKACIJU