Ponižavajuća potrošačka korpa

Šta ulazi u prosečnu potrošačku korpu i da li je prosečna plata za nju dovoljna? I koliko je sve to zajedno zapravo ponižavajuće za građane Srbije?

Prosečna neto zarada i prosečna potrošačka korpa tokom ove godine kreću se oko gotovo istog iznosa. U pojedinim mesecima prve polovine godine prosečna plata bila je neznatno viša od vrednosti korpe, dok je u drugim mesecima potrošačka korpa „pobedila“ zaradu. Suštinski, razlika je zanemarljiva, a sve to zajedno pokazuje da građani nemaju dovoljno za pristojan život.

Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, prosečna potrošačka korpa za avgust iznosila je 109.449,45 dinara, dok je prosečna nominalna neto zarada u julu i avgustu bila 107.331 dinar. Drugim rečima, za pokrivanje prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno više od jedne prosečne plate.

Od 2008. godine, otkako postoje uporedivi podaci Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, prosečna potrošačka korpa je na godišnjem nivou uvek bila skuplja od prosečne neto zarade. Ovogodišnji podaci, međutim, pokazuju da je prosečna plata konačno nominalno viša od prosečne potrošačke korpe makar u pojedinim mesecima.

Maline koštaju 22 evra

Na prvi pogled, zvanična statistika bi mogla da sugeriše da životni standard nije u tako lošem stanju. Međutim, takav zaključak opstaje samo dok se brojke posmatraju površno. Dublji uvid u samu strukturu potrošačke korpe pokazuje sasvim drugačiju sliku.

Ponižavajući podaci

Sindikati upozoravaju da su količine i kvalitet namirnica u zvaničnoj potrošačkoj korpi „ponižavajući za jednu prosečnu tročlanu porodicu u Srbiji“, piše Nova ekonomija.

Poseban problem predstavlja što pojedine osnovne stavke uopšte nisu uključene, dok su druge ozbiljno potcenjene.

Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, prosečna potrošačka korpa za avgust 2025. godine predviđala je da tročlana porodica tokom meseca potroši jedan kilogram pirinča i više od 24 kilograma belog hleba.

Istovremeno, za tri člana domaćinstva predviđeno je svega 800 grama spanaća, uz čak 13 kilograma krompira i 4,4 kilograma kupusa.

Od orašastih plodova, procenjeno je da je „dovoljno“ 300 grama oraha mesečno, odnosno 100 grama po osobi, dok je za celo domaćinstvo predviđeno svega pola kilograma limuna za ceo mesec.

Kada je reč o mesu, u zvaničnu potrošačku korpu ulazi 700 grama junetine za tročlanu porodicu, odnosno oko 233 grama po osobi mesečno, uz kilogram čajne kobasice za celu kuću. Od ribe, predviđeno je kilogram i 100 grama oslića i 200 grama sardina za tročlanu porodicu, navodi Nova ekonomija.

Ovakva potrošačka korpa možda zadovoljava statističke formule, ali teško da može da zadovolji osnovne nutritivne i životne potrebe jedne prosečne porodice. Ako je ovo zvanična mera „pristojnog“ života, onda problem nije u građanima koji ne umeju da se uklope u statistiku, već u statistici koja ignoriše realnost.


Glas javnosti/V08S 

SKINI APLIKACIJU