Pola Evrope veruje u preventivne preglede zdravlja i Srbi na evropskom proseku
Autor: Glas javnosti
U našoj zemlji, kao i u drugim žene se uglavnom pregledaju zbog osećaja odgovornosti i dugoročne koristi, dok muškarci uglavnom to čine po preporuci izabranog lekara.
Ohrabrujući napredak u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti pokazao je Zdravstveni izveštaj ŠTADA grupe za 2025. godinu: 66 odsto Evropljana ide bar na neke od zdravstvenih pregleda u odnosu na 57 procenata pre dve godine, dok u Srbiji, 55 odsto građana ide na sve ili neke od raspoloživih preventivnih pregleda, što je blizu evropskog proseka, ali i dalje ostavlja prostor za napredak.
Uprkos povećanju, svaki treći Evropljanin i dalje odustaje od preventivnih pregleda. Mnogi su uvereni da su „dovoljno zdravi“ , 28 odsto ili jednostavno nisu sigurni koji su im pregledi potrebni, 25 odsto. Neki imaju problema sa dostupnošću pregleda 18 procenata, ili sa troškovima preventivne nege, 16 odsto.
Podaci pokazuju značajne razlike u pristupu preventivnim pregledima među evropskim zemljama. Dok je Holandija na čelu sa čak 79 odsto, svojih građana koji odlaze na preglede, Rumunija sa 39 odsto i Kazahstan sa 42% beleže najmanji stepen uključenosti.
Žene i starija populacija u Evropi češće odlaze na preventivne preglede, dok muškarci i mlađe generacije neretko izbegavaju odlazak kod doktora. Najčešći razlozi za neodlazak na preglede su osećaj da su nepotrebni, 28 odsto, i nedostatak informacija koji pregledi su dostupni i korisni 25%.
Najjača uverenja zagovornika prevencije je da su zdravstveni pregledi važni i da imaju smisla 55%, osećaj mira u vezi sa sopstvenim zdravstvenim stanjem 50% i mogućnost ranog otkrivanja potencijalno štetnih bolesti, što omogućava brzu intervenciju 35%.
Polovina Evropljana vidi preventivne preglede kao ključ za očuvanje mira i sigurnosti kada je reč o zdravlju.
U Srbiji, kao i u drugim zemljama, žene uglavnom idu na preglede zbog osećaja odgovornosti i dugoročne koristi, dok muškarci uglavnom idu na preventivne preglede po preporuci izabranog lekara. Zanimljivo je i da mladi (18-34 godine) najčešće odlaze na preglede zbog genetskih predispozicija za ozbiljne bolesti, dok stariji od 55 godina insistiraju na važnosti preventivnih programa.
Više od 70 odsto građana Evrope, uključujući i Srbiju, preduzima mere kako bi unapredili zdravlje kroz zdravu ishranu, aktivnosti poput fizičkog vežbanja i uzimanja suplemenata. Međutim, značajan broj ljudi čak četvrtina, u potpunosti zanemaruje preventivne navike uz izgovore poput nedostatka vremena ili finansijskih sredstava.
Najzadovoljniji preventivnim zdravstvenim pregledima su građani Češke, Francuske i Austrije, dok su najnezadovoljniji građani Mađarske, Kazahstana i Rumunije. Polovina građana Srbije zadovoljna je preventivnim zdravstvenim uslugama.
Najnoviji Zdravstveni izveštaj ŠTADA grupe sugeriše da je neophodno raditi na edukaciji građana o značaju prevencije, kao i na unapređenju kvaliteta i dostupnosti zdravstvenih usluga širom Evrope. Svesna ulaganja u preventivu mogu smanjiti troškove zdravstvene zaštite, ali i povećati kvalitet života brojnih građana.
Glas javnosti /D08S
SKINI APLIKACIJU
