POGODNA ZA UZGOJ: Da li su angus goveda ono što nam treba?
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Pogodna za pašnjački uzgoj, prirodan pripust, sama se tele, prilagodljiva za sve tipove ishrane, ali i klimatske uslove, još daju i visokokvalitetno meso, jednostavno - to su angus goveda.
Poslednje decenije za uzgoj ove rase goveda poraslo je interesovanje, a tu činjenicu potvrđuje i Čedomir Keco ispred Udruženja Agroprofit koje okuplja oko stotinak odgajivača. Trenutno beležimo skoro 6.000 grla ove poznate škotske rase, i to najviše na profesionalnim farmama u Srbiji.
- Niko ovu rasu ne radi hobistički. Ima, ali sve manje, već ulaze u uzgoj angusa sa ciljem da ostvare kvalitet za tov i prodaju telad - kaže Keco.
Jedna takva je farma angus goveda u Novom Slankamenu koja broji 450 grla. Posmatrajući pašnjake po Nemačkoj koja su ispunjena crnim i crvenim kravama koje slobodno pasu, Aleksandru Zinaiću se pre desetak godina javila ideja da iskoristi i naše zapustele travnate površine.
- Cela farma ima desetak hektara, a od države u dugoročnom zakupu koristimo još 140 hektara. Od toga, 30 ha je pašnjak do farme i 110 ha su parcele koje su u nekoj srednjoj brzini, a na kojima proizvodimo hranu za goveda. Goveda tokom proleća, leta i jeseni pasu, a imamo i kategorije koje ne pasu, kao bikovi u tovu - otkriva Zinaić za Agroklub.
Matematika pregona
Kulture koje uzgajaju za zimsku ishranu i ishranu grla u tovu su pšenica, kukuruz, raž, primarna lucerku, od kojih se sprema i senaža i silaža. Pašnjak obiluje raznim travama poput ljulja, vijuka, deteline lucerke i drugog, a pošto je njegov "rok trajanja" pet godina, moraju da primenjuju plodored.
- Konkretno, sad smo posejali pšenicu i onda ćemo da ih pustimo da to popasu. Nakon toga ćemo staviti sudansku travu, i onda ćemo u drugom delu leta opet imati mogućnosti da pasu - kaže Zinaić.
Goveda su na ispaši tokom tri godišnja doba i to u pregonima, jer se tako površine najbolje iskoriste.
- Naš pašnjak je podeljen u 10 pregona po tri hektara, pa kravama treba sedam dana da tih tri hektara popasu. I pošto imamo tri grupe, dok se oni izrotiraju, taman se za 21 do 25 dana vrate na onaj prvi gde su počeli. Uveče im malo bacimo koncentrata da ih namamimo, one same idu do štale i to funkcioniše - objašnjava Zinaić.
Kada je zima i kada provode vreme u novoizgrađenoj štali poluotvorenog tipa, "zanimaju se" lizalicama i četkama.
- Stavili smo im lizalice koje su vitaminsko-mineralna smeša. Ima tu i soli. Imamo i četku o koje one vole da se češu, jer bolje da se češu o četku, nego o ogradu ili zid. To su sitnice koje njima znače - navodi sagovornik Agrokluba, koji je tokom obilaska farme ukazao na tišinu koja vlada u štali, kako se goveda ne bi stresirala, te se i u tom smislu vodi računa o dobrobiti životinje.
Pored tri radnika koja su stalno tu, u potpunosti su navknuta na čoveka te su pitome, pa se čak bez straha može ući i u obor sa bikovima.
Škotsko goveče, nemački sistem, srpski ambijent
Priplod je potpuno prirodan. Dakle, krave su podeljene u nekoliko grupa i u svakoj postoji priplodni bik. Kad se krava oteli onda je odvoje da provede neko vreme sa teletom, da bi se prilagodili okruženju i onda ih vraćaju u krdo. Nakon mesec dva, bik ponovo skoči na kravu i ona ostaje steona.
- Naše osnovno stado je iz Nemačke i mi smo koristili njihova iskustva u uzgoju. Upostavili smo tamo saradnju sa njihovim velikim udruženjem u Alsfeldu i od njih uzimamo priplodne bikove. Tamo su svi uzgajivači članovi udruženja i ono radi sve za njih; pasoše, kretanja, pedigree, ispitivanja, zdravstvenu zaštitu. Kad kupujemo ne obraćamo se farmeru već udruženju, te nas oni vode od farme do farme da vidimo grlo, ispričaju nam za svaku genetiku - prepričava nam naš sagovornik i dodaje da kad izaberu željena grla, udruženje šalje kamion po njih, sprovodi celu administrativnu proceduru i šalje za Novi Slankamen.
Krave se ne muzu osim ako se desi mastitis ili ako tele ne može da uhvati sisu. Dnevno može da se dobije svega dva do tri litra vrlo masnog mleka koje se daje teletu.
- Kod nas tele sisa najmanje sedam meseci, a često osam i devet. S druge strane, tele počinje da koristi ostalu hranu, koncentrovanu i kabastu po malo i uči uz majku i da pase i izlazi na pašnjak i tako dobijamo prirodan proces uzgoja i na kraju dobijemo zdravo meso - kaže Zinaić.
Od farme do tanjira
Dobro je poznato da je angus upravo prepoznat po svom prestiženom mramorisanom mesu.
- Ovo govedo ima predispoziciju da dobije mramorirano meso i još možemo u toku uzgoja da utičemo na to, tako što ćemo da dodamo neku masniju hranu - kukuruz. Kad dođe do nekih 700-800 kg onda je to to - kaže Zinaić čija farma odabranim klanicama isporuči 300 bikova godišnje, a koje meso sečeno po instrukcijama dostave restoranima, marketima i na kućnu adresu.
Koliko se vrednuje, dovoljno govori cena za "stejk" u restoranima i odrezaka, kobasica i mlevenog mesa u mesarama koje idu od 1.800 do više hiljada dinara za kilogram. Farma iz Novog Slankamena ima zaokruženu proizvodnju sa govedima čiji broj u narednom periodu planira da poveća na 600.
Glas javnosti/ B05S
Glas javnosti/ B05S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
