PODSEĆANJE NA LEKCIJE IZ PATRIOTIZMA koje su nam preci ostavili u AMANET: DA LI SMO DOSTOJNI potomci POŠTENIH DOMAĆINA I HEROJA?

Oni su 1912. godine pobedili vojsku turskog sultana Mehmeda V, osvetili Kosovo i oslobodili Staru Srbiju, Stari Ras, Dušanov grad Skoplje i beli grad Prilep, kolevku Kraljevića Marka.

A zatim su 1913. razbili borce bugarskog kralja Ferdinanda I i odbranili jug Srbije (današnju Severnu Makedoniju). Onda su veličanstveno isprašili trupe Josifa Franje 1914. godine, cara pokojne carevine Austrougarske, izvojevavši prve savezničke pobede nad Švabama (kao i Švabama koje pričaju ”naški”). A posle 1915. godine uz grdne muke su poslali na smetlište istorije i nemačkog cara Viljema II, koji je ”nas Srbe sa onim vragom generalom Makenzenom i njegovim kulturnim razbojnicima proterao iz naše zemlje preko kršne Albanije!” Mekšali su naše pretke i sve Švabe i Bugari na Solunskom frontu, mitraljezima, topovskim granatama, bojnim otrovima i najraznovrsnijima smrtonosnim napravama, ranjavali ih i slali u smrt...

Slali su ih na oporavak na Krf, pa morem u Alžir, u severnu Afriku, dok su one koje su Švabe zarobili, kao i njihove familije, slali u prve koncentracione logore na svetu poput Arada, Doboja, Neđmeđera, Nežidera, Jandrihovica itd. Kad bi im rane zarasle, vraćali su se sami na Solunski front u prve redove, pa se peli na vrh Kajmakčalana i izvlačili topove na ruke, ljubili srpsku zemlju kod oslobođenog Bitolja, da bi kasnije u proboju fronta sa svom braćom srpskom oterali Bugare nazad u Bugarsku, dok su Mađare i Švabe jurili sve do Segedina, Arada i Alpa.

Po povratku kući nisu se mnogo bunili, vratili su se svakodnevnim obavezama srpskih domaćina. Uradili su samo ono što su i njihovi preci pod Karađorđem i Milošem, borili su se ”s verom u Boga za Kralja i Otadžbinu”. Sahranili su pobijene najmilije, umrle od boleština i pegavog tifusa, obnavljali kuću i zemlju, ponovo upalili ognjište, rađali decu, išli nedeljom u Crkvu, slavili Slavu, Božić, Vaskrs itd.

Ovi naši časni dedovi i pradedovi, koji na Krfu tokom svog boravka ni grančicu masline nisu polomili, svesno su žrtvovali sebe i ostavljali kosti od Cera, Kolubare, Drine, albanskim vrletima, Krfa, Plave grobnice, severne Afrike, Kajmakčalana, pa skroz do Koruške. Oni su svoje živote dali da nama danas ne bi bilo onako kako nam je.

 Kako smo to danas dospeli ovde?

Da li smo dostojni svojih predaka I da li bi bez griže savesti mogli da ih pogledamo u oči i kažemo im da nastavljamo putem koji su nam pokazali. Da li smo utvrdili lekciju o patriotizmu koju su nam na ličnom primeru pokazali naši pradedovi? Najčasniji i najhrabriji domaćini kojima se divio ceo svet.

 (Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU