Počinje puna primena Zakona o bezbednosti na radu: Kazne poslodavcima veće od milion dinara

Jedna od važnijih novina odnosi se na rad od kuće i rad na daljinu, koji do sada nisu bili precizno uređeni, što je u praksi često dovodilo do pravne nesigurnosti.

Novi zakon sada propisuje da su poslodavci dužni da obezbede bezbedne i zdrave uslove rada i u ovim oblicima angažovanja zaposlenih

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio je na snagu još 2023. godine, ali njegova puna primena tek predstoji, budući da poslednji rokovi za usklađivanje ističu 1. januara.

Advokat Nevena Petrović ocenjuje da izmenjeni zakon predstavlja jednu od najznačajnijih reformi u oblasti radnog prava u poslednjih nekoliko godina, jer se njime domaći propisi dodatno približavaju standardima Evropske unije. Prema njenim rečima, fokus zakona pomeren je sa reagovanja na posledice ka prevenciji rizika, uz jasnije definisane obaveze poslodavaca i veća prava zaposlenih.

Neispunjavanje obaveza propisanih zakonom može imati ozbiljne finansijske posledice. Za poslodavca – pravno lice koje ne osigura zaposlene za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti – predviđena je novčana kazna u rasponu od milion do milion i po dinara. Preduzetnici će za isti prekršaj biti kažnjeni iznosima od 200.000 do 400.000 dinara, dok su za direktore i druga odgovorna lica, kao i za poslodavce koji su fizička lica, propisane kazne od 30.000 do 150.000 dinara.

Da li legalizacija objekata utiče na smanjenje cena nekretnina?

Jedna od važnijih novina odnosi se na rad od kuće i rad na daljinu, koji do sada nisu bili precizno uređeni, što je u praksi često dovodilo do pravne nesigurnosti. Novi zakon sada propisuje da su poslodavci dužni da obezbede bezbedne i zdrave uslove rada i u ovim oblicima angažovanja zaposlenih.

"Poslodavac je obavezan da donese akt o proceni rizika i za rad od kuće, kao i da omogući zaposlenima da učestvuju u tom procesu", objašnjava Petrović za "Biznis", dodajući da se time odgovornost za bezbednost rada širi i van tradicionalnog radnog okruženja.

Zakonom su predviđene periodične obuke iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, sa posebnim akcentom na korišćenje lične zaštitne opreme i pravilno postupanje u rizičnim situacijama. Za poslove sa povećanim rizikom obuke su obavezne jednom godišnje, dok se za ostala radna mesta sprovode na svake tri godine. Dodatne obuke propisane su i u slučajevima teških, smrtnih ili kolektivnih povreda na radu.

Novine se odnose i na lekarske preglede zaposlenih. Pregledi moraju biti prilagođeni konkretnim rizicima radnog mesta, a troškove u potpunosti snosi poslodavac. Ova obaveza naročito je značajna za zaposlene koji rade na poslovima sa povećanim rizikom, poput rada na visini ili u dubini, u blizini opasnih hemikalija ili na elektroenergetskim objektima. Uz prethodne, periodične i kontrolne preglede, uvedeni su i ciljani pregledi, a zaposleni ima pravo da na sopstveni zahtev bude upućen na lekarski pregled najmanje jednom u pet godina.

Uz osnovni zakon donet je i čitav niz podzakonskih akata koji detaljnije razrađuju obaveze poslodavaca. Među njima su pravilnici o proceni rizika, ispitivanju opreme i instalacija, stručnim ispitima, kao i o izgledu službene odeće inspektora rada.

Upravo primena tih pravilnika u praksi izaziva najviše nedoumica, što je uočeno i na stručnim skupovima i konferencijama posvećenim ovoj oblasti.


Glas javnosti R02S 

SKINI APLIKACIJU