Počela primena Zakona o radu javnih preduzeća, ovo su glavne promene

Počinje primena zakona koji javna preduzeća pretvara u akcionarska društva i d.o.o. Jedna od novina i rad menadžmenta „korporativizovanih“ preduzeća.

Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije, koji je usvojen 15. septembra prošle godine, počeo je da se primenjuje pre nekoliko dana i odnosi se na više od 140 javnih preduzeća koja treba da promene pravnu formu u akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, izuzev pokrajinskih i lokalnih, koja se za sada nisu obuhvaćena.

Za one koji su zaboravili, ovaj dokument je usvojen jer se Srbija obavezala još krajem 2019. godine i to prilikom revizije programa sa MMF-om. Ono što je važno da se kaže je i to da je Vlada Srbije 1. aprila 2021. godine usvojila Strategiju državnog vlasništva i upravljanja javnim preduzećima i privrednim subjektima koji su u vlasništvu države za period od 2021. do 2027. godine. To bi moglo da znači da bi ovaj proces transformacije do tada trebalo i da se završi. 

ŠTRAJK PROSVETARA U SRBIJI: Bez nastave 2. oktobra, planiran novi protest u Beogradu

Na ovom zakonu radili su i stručnjaci Evropske banke za obnovu i razvoj koji su definisali da do 2027. godine upravljanje državnim, dakle ne samo javnim preduzećima, moraju da budu potpuno zakonski uređena odnosno korporatizovana u skladu sa svetskom praksom.

Na koji način će ta svetska praksa da se primi u srpskim uslovima neizvesno je, posebno u delu koji se odnosi na upravljanje bez uticaja kadrova iz partijskih redova, ali ono što je izvesno to je da će se na toj listi naći i Putevi Srbije, Pošta, Srbijagas, Jugoimportu SDPR, Službeni glasnik, Skijališta Srbije, Srbijašume, Srbijavode, Zavod za udžbenike, nacionalni parkovi i druga javna preduzeća, koja imaju ovakav status po APR.

Postoje izuzeci

U kategoriju izvesnosti je i to da da se ovaj zakon neće primenjivati na privredna društva u vlasništvu Srbije koja obavljaju delatnost proizvodnje naoružanja i vojne opreme, koja posluju kao banke, osiguravajuće i druge finansijske institucije, kao i ona koja su osnovana i posluju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost i instituti.

Pored njih, tu su i privredna društva nad kojima je pokrenut postupak privatizacije, odnosno koja su u stečajnom postupku kao i nedobitne organizacije.

Iz Ministarstva privrede i Vlade navode da je cilj ovih izmena povećanje konkurentnosti privrede i da se kroz profesionalizaciju upravljanja, uveća bogatstvo preduzeća i to kroz efikasnost i transparentnost u njihovom upravljanju. Pored toga, nakon više od dve decenije, promeniće se i praksa po kojoj je svako ministarstvo imalo jurisdikcije nad pripadajućim javnim preduzećima. Nakon promena statusa ona će biti pod “kapom” Ministarstvom privrede izuzev energetskih kompanija, koja ostaju u nadležnosti Ministarstva energetike.

Glavna železnička stanica postaje Istorijski muzej: Rok za to je 26 meseci

Kriterijumi po kojima će se određivati ko će biti u statusu D.O.O. odnosno akcionarskog društva, bilo otvorenog ili zatvorenog tipa, određivaće Vlada.

– Vlada donosi akt o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju će se javno preduzeće transformisati JP bi trebalo da postanu društva kapitala sa pravnom formom akcionarskog društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) u kojem država ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojem Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu. Prilikom promene pravne forme, osnovni kapital JP se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva, dok se zadržava pravni subjektivitet i poslovni identitet JP, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta i JP zadržavaju svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu – navodi se u Zakonu. 

Pored toga, definisano je i uređivanje pitanja korporativnog upravljanja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i stručno usavršavanje predstavnika države u Skupštini društva kapitala, direktora i članova nadzornih odbora. Proveru znanja iz oblasti korporativnog upravljanja i polaganje ispita, organizovaće i realizovati Privredna komora Srbije.

Važno je da se zna da je ovim zakonom definisano da se direktori budućih AD odnosno DOO biraju na javnom konkursu. Stručnjaci kažu da je to dobra strana ponuđenih rešenja ali da ima i nekih loših.

Neće morati da podnose izveštaje o imovini?

– Zakon će, pored nekoliko dobrih novina, doneti i jedna značajni korupcijski rizik. Nakon transformacije javnih preduzeća u vlasništvu Srbije u akcionarska društva, novoizabrani rukovodioci preduzeća, članovi skupštine akcionara, članovi nadzornih odbora, direktori i v.d. direktori, neće biti u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima, niti će za njih važiti druga pravila iz Zakona o sprečavanju korupcije. Veliku opasnost predstavlja i to što pravila za postavljanje vršioca dužnosti direktora nisu dovoljno jasna. Primera radi Zakon o javnim preduzećima ograničava ukupno trajanje v.d. stanja, bilo da je u pitanju jedan ili više v.d. direktora, na godinu dana, a to u novom zakonu nije izričito propisano – kažu u Transparentnosti Srbije .

Gde su 272 ukradena pištolja iz policije?

Iz Vlade Srbije navode pak da je ovim zakonom transparentnost obezbeđena .

– Jedan od mehanizama jeste uvođenje jedinstvenog informacionog sistema. Na jednom mestu biće dostupni i transparentni svi podaci o javnim preduzećima koja su pod okriljem Ministarstva privrede – kažu iz Nemanjine 11.

Novim zakonom propisuje se i šta će biti sa imovinom koju koriste javna preduzeća koja postaju društva kapitala, AD ili DOO.

– Društva kapitala su dužna da dostave Ministarstvu privrede spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, najkasnije u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona. Vlada, na predlog Ministarstva privrede, odlučuje o nepokretnoj imovini na kojoj buduća akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću, imaju pravo korišćenja, u skladu sa zakonom, a koja će biti preneta u vlasništvo društva kapitala, nakon čega će društvo kapitala izvršiti upis prava svojine. Najkasnije u roku od godinu dana od dana završetka pravnog posla društvo kapitala je dužno da izvrši procenu vrednosti kapitala i imovine i iste dostavi ministarstvu- stoji u zakonu, piše Blic.

SKINI APLIKACIJU