U mnogim državama Evrope oni nisu zadovoljni svojim položajem i smatraju da treba da budu bolje plaćeni. Primera radi, u Mađarskoj su hiljade nastavnika protestovale tražeći bolje uslove rada, a njih 50 je otpušteno nakon toga zbog “civilne neposlušnosti”.
Nedostatak nastavnog kadra takođe je hroničan problem u mnogim zemljama. Neke procene kažu da će ih u Nemačkoj nedostajati 25.000 do 2025. godine, piše Euronews.
Razlog tome su, pre svega, loši uslovi rada, uključujući i plate koje stagniraju i čija vrednost je iz meseca u mesec sve manja, kao posledica inflacije.
One se kreću od 4.233 evra godišnje u Albaniji, do čak 69.076 evra koliko za godinu dana zaradi nastavnik u Luksemburgu, sudeći prema podacima podacima Eurydice.
Prosečna plata nastavnika u Evropskoj uniji je 25.055 evra godišnje. U većini zemalja Evrope ona je niža od bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika.
Od 36 zemalja koliko je prikazano u istraživanju, Srbija je na 34. mestu po nominalnom iznosu plate na godišnjem nivou. Nastavnici u Srbiji u proseku godišnje zarade 6646 evra, a iza njih su nastavnici u BIH koji prihoduju 6120 evra godišnje. Na poslednjem mestu je Albanija koja svoje nastavnike plaća u proseku 4233 evra godišnje.
Što se tiče regiona, plata prosvetnih radnika u Hrvatskoj iznosi 14.158 evra godišnje, a u Severnoj Makedoniji 7.291 evro. Nastavnici u Crnoj Gori godišnje zarade 9.983 evra.
Još jedna od stvari koje u našoj zemlji brinu nastavnike jeste i broj đaka u odeljenju. U nižim razredima u zemljama EU, taj broj je u proseku 13,6 (podatak iz 2020.). Najviše đaka po odeljenju ima u UK, prosečno 19,9, a najmanje u Grčkoj gde jedan učitelj radi sa njih 8,4, Luksemburgu 8,9 i Mađarskoj gde je prosečno 10 učenika po odeljenju.
Ono što, ipak, najviše zabrinjava, jeste činjenica da se manjak nastavnog kadra povećava u većini zemalja u Evropi.
7 sati