PLAN JE DA ODEĆA BUDE IZDRŽLJIVIJA: Kako modnu industriju učiniti održivom i gde završava polovna odeća?

– Brza moda nije u modi – poručila je Evropska komisija u svojoj strategiji koju je objavila prošle godine. Sektor odeće bi morao da emituje 45% manje emisija do 2030, piše Deutsche Welle (DW).

Mnogi najveći modni lanci, poput H&M-a i Zare, zasnivaju svoj poslovni model na masovnoj proizvodnji jeftine odeće i uvođenju novih odevnih stilova na nedeljnoj bazi. Noviji igrači, poput kineskog Šejna u onlajn prodaju izbacuju svakodnevno nove komade garderobe. Neke kompanije, pod pritiskom kupaca i ulagača, iznele su nove kolekcije na tržište kao održive i zadale sopstvene ciljeve čišćenja poslovanja, prenosi portal Ekapija.

Nakon nošenja, a ponekad čak i pre, većina odeće završi na odlagalištima ili u spalionicama. Podaci Fondacije Ellen MacArthur, dobrotvorne organizacije koja se zalaže za smanjivanje otpada, ukazuju da se samo 13% materijala koji se koristi u proizvodnji odeće reciklira u nekom obliku. Manje od 1% koristi se za novu garderobu.

Prosečan Evropljanin svake godine potroši 15 kilograma tekstila, uključujući predmete poput zavesa i industrijskih tkanina. Oko četvrtine toga šalje se u inostranstvo, najviše u Afriku i Aziju, prema poslednjem izvještaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Odeća se često prikuplja u dobrotvornim trgovinama, a onda preprodaje.

U poslednje dve decenije evropski izvoz korišćene odeće gotovo se utrostručio i dosegao približno 1,7 miliona tona godišnje. Ali sudbina ovih isporuka je vrlo neizvesna, navodi agencija. U Africi, u koju Evropa šalje 46% svog korišćenog tekstila, postoji tržište ove odeće, ali veliki deo završava na odlagalištima ili na ulicama i u rekama.

U Gani, gde odlazi najveća količina evropskog tekstila, oko 40% odeće završava kao otpad. Aziji, u koju Evropa šalje 41% svog odbačenog tekstila, verovatnije je da će izvoz biti sortiran i obrađen. Kako se navodi, velike zemlje poput Pakistana i Ujedinjenih Arapskih Emirata čvorišta su za ostatak sveta. Tkanine se tamo i pretvaraju u industrijske krpe ili u izolaciju za zgrade. Veliki deo te garderobe ipak završi i u spalionicama. Trenutno se svega oko trećina otpadnog tekstila iz EU prikupi za ponovnu upotrebu i recikliranje. Međutim od 2025. države članice moraće da prikupe sve, ali je još pitanje da li je ovo zaista ostvarivo.