U pismu je napomenuo da Srpska pravoslavna crkva „nije od juče ponikla“ i da je srpski narod vekovima čamio u ropstvu zavojevača i tlačitelja bez svoje državne samostalnosti, ali ga je Crkva održala. Dalje se žalio na postupke državnih organa prema sveštenstvu i crkvenim dobrima navodeći da se u zatvorima nalazi preko 60 sveštenika i jedan Arhijerej, da se sveštenici proteruju i da im se zabranjuje vršenje službe za vreme praznika, da se crkve ruše, obesvećuju i pretvaraju u magacine za žito.
Jedna od 15 tačaka žalbi iznetih u pismu data je kompletna u prilogu:
- U cilju zaplašivanja sveštenika i demoralisanja njihove pastve izvšen je niz grubih fizičkih napada na Arhijereje i sveštenike. Vladika bački gažen je i premlaćen u Odžacima na dan 16. 8. 1946. godine gde je došao radi kanonske posete, a tom prilikom je sveštenik Milenko Cvejanov izboden nožem od organizovane rulje. Mitropolit zagrebački je fizički napadnut i nemilosrdno zlostavljan u Pakracu na dan 14. 7. 1947. godine gde je bio došao da preuzme dužnost administratora eparhije, a do današnjeg dana otežava mu se da preuzme svoju mitropolitsku dužnost u Zagrebu.
Mitropolit skopski je nasilno isteran iz Vranja na dan 10. 9. 1 947. godine a iz njega je proteran i Crkveni sud eparhije skopske iz Vranja gde mu je bilo sedište. Vladika gornjokarlovački je u Kistanju na dan 17. 10. 1947. godine, kad je pošao da obiđe dalmatinsku eparhiju, koju administrira, pošto je zlostavljan, prisiljen da se vrati natrag. Vladika budimljansko-polimski je inzultiran u crkvi manastira Svete Trojice kod Pljevalja na drugi dan Duhova 1948. godine i dok je od strane rulje predvođene od Nedeljka Golubovida, činovnika državne prodavnice u Pljevljima, unutrašnjost hrama rušena i demolirana, on je nekoliko sati držan pri oltaru u smrtnoj opasnosti.
Tom prilikom je vršena nužda pred crkvom i izmetom mazana ikona pred crkvenim vratima. Hram je ličio na pustoš kao da su vandali tuda prošli, što je narod potsećalo na teške dane našeg robovanja pod Turcima. U tim krajevima prema muslimanskim bogomoljama i sveštenstvu ovako se ne postupa, niti je u vreme petka ili muslimanskih praznika ovakav napad i gde izvršen.
Na sve naše pretstavke povodom ovih teških slučajeva nismo dobili nikakvih odgovora od nadležnih državnih vlasti, niti znamo da li je ko po ovim slučajevima pozivan na odgovornost i kažnjen.
Kada je ovako postupano sa crkvenim dostojanstvenicima, nije teško stvoriti sliku svakodnevnih izgreda prema sveštenstvu, koji su mučeni, zlostavljani i na svaki način zastrašivani samo da se odreknu svoje službe. Spominjemo, samo poslednji slučaj napada na sveštenika. To je slučaj sveštenika Manojla Krge iz Vrela kod Titove Korenice, koji je na dan 21 . 1. 1949. gadine u Titovoj Korenici, u prisustvu žene i sestre, kocima isprebijan na očigled vlasti a pri izlazu iz vojnog otseka gde je bio službeno pozvat. Istovremeno sa ovim organi državne vlasti pozivaju predsednike, blagajnike i sekretare crkvenih opština nagovarajuići ih da napuste svoju dužnost kod crkve, podvlačeći da vlasti nepovoljno gledaju na lica koja su funkcioneri crkvenih opština, jer sarađuju sa sveštenikom.
Patrijarh Dožić preminuo je pod nerazjašnjenim okolnostima godinu dana kasnije.
(Glas javnosti)