Glas Javnosti

DANAS PLAĆAMO CEH ONOME ŠTO JE ZAPOČETO PRE 60 GODINA! Klimatske promene NISU OD JUČE, ko je KRIVAC za GLOBALNI SUNOVRAT?

Društvo
Autor: Glas javnosti

Prvi znaci "čudne promene vremena", javljali su se već 60-ih, a naučnici koji su tvrdili da su ove promene bile vezane za fosilnim gorivima, bili su isprozivani kao teoretičari zavere

Naime, meteorolozi u početku nisu prepoznali da se radi o globalnim klimantkim promenama, a nesreće koje su se desile kao prvi znaci - neuspeli usevi u SSSR-u i Indiji a povezivane su sa slučajnim lošim vremenom.

Tek u avgustu, 1974, CIA je napravila istraživanje o klimatskim promenama, koje se odnose na "obaveštajne probleme". Dijagnoza je bila alaramantna - upozoreno je na dramatične klimatske promene koje će eventualno uticati na političke nemire, i dovesti do masovnih migracija. I tu se govori o kako o globalnom zagrevanju, tako o globalnom hlađenju - "malo ledeno doba" od 1350 - 1850. izazvalo je sušu, glad, ratove; lekcije koje treba prelistati shodno trenutnim promenama.

Svet je ignorisao upozorenje CIA, smatrajući da se radi o još jednom političkom potezu, s obzirom da je Amerika izvozila žito Indiji, a globalna populacija je nastavila da abnormalno raste - države ulažu u energiju, tehnologiju i medicinu.

 
Smatra se da su prve "žrtve" klimatskih promena bile zapadnoafričke zemlje, odmah iznad Sahare - Mauritanija, Senegal, Mali, Burkina Faso, Niger i Čad.

"Naslovi iz celog sveta, govorili su o priči za koju globalna populacija još uvek nije bila spremna", navodi se u izveštaju, gde su zabeleženi prvi ozbiljni efekti klimatskih promena - suše, propadanje useva i poplave iz Burme, Pakistana, Severne Koreje, Kostarike, Hondurasa, Japana, Manile, Ekvadora, SSSR-a, Kine, Indije i SAD. Ali činilo se da je malo ljudi spremno da vidi obrazac, uprkos medijskim apelima, pa čak i u govoru američkog predsednka Lindona Džonsona 1965.

Nekoliko meseci pre objavljivanja izveštaja CIA-e, američki državni sekretar Henri Kisinger obratio se UN-u pod transparentom primene nauke na "probleme izazvane naukom", uključujući njegovu zabrinutost da su najsiromašnije države sada pod pretnjom "mogućnosti klimatskih promena u monsunskom pojasu, a možda i širom sveta“.

Po izveštaju Njujork Tajmsa, problem zagađenja sagorevanjme fosilnih goriva, naziva lokalnim, a klimatska kriza "udaljenom".

Kontroveze o klimatskim promenama, gde kreće pravi rat nauke i politike, dešava se od 1976, kada je mladi klimatolog, postdiplomac na Univerzitetu Kolumbija Steven Šnajder, izdao istraživački projekat o klimatskim modelima, u saradnji sa svemirskim studijama na Nasinom Institutu Goddard. Šnajder je napisao knjigu o ovom problemu "The Genesis Strategy",a njegov pristup je bio osmišljavanje modela pomoću koga bi se privukla pašnja ljudi. Ubrzo je naišao na niz kritika, nakon pojavljiavanja u Njujork Tajmsu, i Tunajt Šou, Džonija Karsona.

Staromodni naučnici su ga oštro osudili - neki nisu verovali novim tehnologijama, pristupima i disciplinama koje se koriste, smatrajući da to ne predstavlja način na koji se bavi naukom, osudio njegov aktivistički duh, te da o tim stvarima ne treba javno diskutovati - političare i javnost treba uključiti samo u slučamju apsolutne nužde. Posebno je opasku imao Helmut Lansberg, inače direktor kancelarije za klimatologiju Meteorološkog zavoda i ugledni profesor na Univerzitetu u Medilendu. "Ta knjiga je široko preplitanje nauke prirode i politike, multidisciplinarna ali nedisciplovana". Međutim, Šnajder je pripadao mlađoj, buntovnoj generaciji, srećan što je nauku izveo na ulice.

U Velikoj Britaniji je šef kancelarije Džon Mejson, izjavio opštu zabrinutost zbog klimatskih promena i pokušao je da "razotkrije alarmantne američke stavove". Složio se da, ako se nastavi sagorevanje fosilnih gorica tom brzinom, postoji mogućnost od globalnog zagrevanja od 1 C, za koje je smatrao "značajnim" u narednih 50-100 godina; ali u celini, mislio je, atmosfera je sistem koji uzima sve što smo na nju bacili. Osim toga, kao i mnogi njegovi savremenici, i on je mislio da ćemo svejedno preći na nuklearnu energiju. U govoru za Prirodu, Džon Gribin je opšte stanje rešio porukom "bez panike". Uverio je čitaoce da nema potrebe da slušaju "proroke apokalipse".

Promene su, međutim, dolazile, a prvo spoiminjanje "efekta staklene bašte", desilo se 1978, u izveštaju američke Agencije za zaštitu životne sredine, gde se govori o uglju i fosilnim gorivima, i posledicama koje bi njihovo sagorevanje moglo da izazove u narednim decenijama.

Gordon Mekdonald, američki naučnik visokog ranga, član Džejsonovaca, grupa elitnih naučnika koji su tajno savetovali Vladu, šezdesetih je radio na eksperimentu "moldifikovanje vremena", kada je napisao esej "Kako uništiti životnu sredinu", a govori se o budučnosti koja je rešavana nuklearnim ratom, a zapravo davanje oružja klimatskim posledicama. 1978. se pojavio na američkoj televiziji, tvrdeći da se Zemlja zagreva. "Ljudi ne rade to s namerom, ali svakako neoprezno, o tome se ne razmišlja."

 Nakon što je Mekdonald izneo svoj slušaj na sastanku sa predsednikovim savetnikom za meteorologiju, Frank Presom, zatražen je detaljni izveštaj od bivše šefice odeljenja za meteoologiju na MIT-u, Džuli Čarnej - njena potvrdna reč o dolasku klimatske apokalipse bi predstavljalo zeleno svetlo za predsednikovu reakciju. Tim naučnika sa prestižnih univerziteta poput Godarda, Kolumbije, Prinstonu, je okupljen u velikoj vili Vuds Hol, a činio je tim koji je sa sobom doneo svoja detaljna istraživanja o klimatskim modelima, dok su diskusiju pratili političari visokog ranga.

Zaključak je bio više nego jasan - sa sigurnošću je utvrđeno da će se Zemlja u sledećem veku zagrejati za oko 3 C, plus ili minus 50% (to jest, videli bismo zagrevanje između 1.5 C ili 4 C). U svom izveštaju iz novembra 1979, časopis Sajens objavio je: "Predviđanja za dan apokalipse su bez greške."

Kada je Ronald Regan izabran za predsednika SAD u novembru 1980. godine, postavio je advokata Džejms G Vota, koji je već imao reputaciju da mrzi projekte zaštite, i koji je bio na čelu pravne firme koja se borila za otvaranje javnih rudnika, i na čelo Ministarstva unutrašnjih poslova. Lobisti su ovo prihvatili kao gorku šalu "Koliko snage je potrebno da se zaustavi milion ekologa? Jedan Vot"

(Glas javnosti/Espreso)

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS



KOMENTAR



 
 

HOROSKOP