Mladi ljudi iz sela ostaju u njemu, tu se udaju i žene, a oni koji odu zbog školovanja obavezno se vraćaju nakon što steknu diplomu.
Porodica Đuričić jedna je najbrojnijih i najvrednijih u Rujevcu. Braća Milenko i Mirko kao i njihov otac, zaposleni su u obližnjem rudniku, a vikendom rade na svom imanju, prenosi RTS.
- Brat i ja imamo 10 hektara zemlje, ali su naše najveće bogatstvo deca. Imam četiri sina, a brat dvoje i treće na putu - naveo je Milenko Đuričić iz Rujevca.
Mirko Đuričić kaže da je Rujevac najbrojnije selo kada je reč o deci.
U seoskom manastiru godišnje se sklopi sedam brakova. Devojke iz Rujevca ne žele da odu, a i momci im, u šali, kažu, ne dozvoljavaju. Bili u srodstvu ili ne, svi su, tvrde, velika porodica.
- Rodila sam se ovde u Rujevcu, imam dvoje dece, nikada nisam ni planirala da odem odavde, imamo sve - naglašava Ljiljana Ranković iz Rujevca.
Slađana Đuričić kaže da se svi druže: "Nedeljom je igralište puno, svi idu zajedno u školu."
Ipak, iako kažu da je život u ovom selu miran i lep, voleli bi da im bude urađen asfalt. To je ono što im fali.
I dok planinska sela širom Srbije izumiru, u Rujevcu dece ima u svakoj kući, zbog čega su obnovili i školu, a imaju i prodavnicu i ambulantu.
- Mi se razlikujemo od drugih škola zato što imamo dve učiteljice, petnaestoro dece, imamo još malih beba koju su tek rođene tako da će ova škola da napreduje - rekao je Radovan Petrović iz Rujevca.
Meštani ukazuju i na nedostatke.
- Rujevac je najbolje mesto za život zato što su ovde divni ljudi, zato što se bave poljoprivredom i žive od tog proizvoda, kad bi put bio bolji da prevezu taj proizvod do otkupnog mesta, sve bi bilo još bolje - istakao je Darko Đuričić.
Dok im se put ne popravi, Rujevčani su prinuđeni da svoju malinu prodaju po nižoj ceni. Pre nekoliko godina, rekonstruisan je magistralni put koji ih povezuje sa Ljubovijom, i zato ne gube nadu da će mašine stići i u njihovo selo.
(Glas javnosti)
2 sata