OVI INSEKTI PADAJU SA GRANA: Nikako parazite NE VADITE SAMI, opasni su i za PSE i MAČKE

Ovaj parazit, ukoliko je zaražen, izaziva lajmsku bolest kod čoveka - oboljenje koje napada nervni sistem, kožu, kosti i zglobove, a ukoliko se ne leči na vreme, može da dođe i do invaliditeta.

Prolećni dani i prvi sunčevi zraci izmamili su veliki broj ljudi u parkove, na livade i u šume. Povišene temperature i bujanje vegetacije pogoduju razmnožavanju krpelja, a lekari upozoravaju da je ovaj parazit opasan jer izaziva lajmsku bolest - sistemsko oboljenje koje ugrožava ceo ljudski organizam, napada nervni sistem, kožu, kosti i zglobove, a ukoliko se ne leči na vreme, može da dovede i do invaliditeta.

"Nisam dugo bila u parku, ali sam prolazila ispod drveća i krpelji su s grana pali na kosu. Nisam ni primetila dok nisam došla kući kad je jedan slučajno ispao iz kose. Uplašila sam se, pa sam provukla četkom i ispao je još jedan. Majka me je odmah pregledala pažljivo. Srećom, nijedan nije se zakačio za kožu. Nisam očekivala da će padati s drveća! Da nije slučajno spao s kose, ne bih ni znala, verovatno dok se ne bi zaboli i dok ne bih osetila svrab. A tad bih mogla češljem ili četkom da ih prepolovim i da ostane glava i napravi veliki problem" - ispričala nam je zabrinuta T.S.

Dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, kaže da je ovo preuranjeni period za najezdu krpelja, jer se oni obično razmile negde u maju i junu.

"Krpelji su paraziti koji koriste životinjsku ili čovečju krv i tako opstaju. Pojedini krpelji, oni koji su zaraženi bakterijom borelija burgdorfer, izazivaju lajmsku bolest - oboljenje koje, ukoliko se ne registruje na vreme, može dovesti i do invaliditeta. Oni obično zaposedaju travnate površine, ali je činjenica da mogu da padaju i sa drveća. Lako se vide na koži, gde se učaure kao crne tačkice. Ukoliko se ne vidi na vreme, krpelj koji je zaražen na mestu uboda počne da formira bedemasto crvenilo" - kaže dr Šehić.



"Ukoliko se osoba tada ne javi lekaru, kasnije se to mesto na koži pretvori u zonu mete, proširi se i bude kao đevrek. Tada lečenje počinje antibioticima. Ako se i taj period propusti i ne ode se lekaru, promena na koži se povećava, a taj period inkubacije je dug" - kaže dr Šehić.

Lajmska bolest izaziva najčešće neurološke probleme i napada centralni nervni sistem, kožu, kosti i zglobove. Taj period inkubacije kod zdravog čoveka izazove teža oboljenja koje se i komplikovanije leči da ne bi došlo do jednog stepena invaliditeta.

Simptomi lajmske bolesti: opšta slabost, umor, drhtavica, blago povišena telesna temperatura, glavobolja, ukočenost vrata, bolovi u mišićima i zglobovima, natečeni limfni čvorovi vrata ili glave



Upozorenje: Ne vadite sami krpelja

Dr Šehić ističe da čovek nikako ne sme sam da kopa po koži ukoliko mu se zakači krpelj jer time može samo još više da ga pogura. - Preporuka je javiti se lekaru, ali ukoliko je zdravstvena ustanova daleko, onda tankom pincetom treba obuhvatiti krpelja i okretati suprotno od kazaljke na satu. Kada krpelj izađe, onda mesto uboda treba dezinfikovati i namazati mast. Nikako ne stavljati benzin i alkohol na kožu, što ljudi rade, jer time samo iritiraju mesto uboda i inficiraju kožu.



Veterinar dr Ognjen Popović: Opasni i za pse i mačke

Veterinar dr Ognjen Popović kaže za Kurir da su krpelji prenosioci ozbiljnih bolesti, a ljubimce mogu i da ubiju ukoliko se na lečenje ne dovedu na vreme.



"Krpelji su prenosioci ozbiljnih bolesti kao što su babezioza, anaplazmoza, erlihioza, lajmska bolest i druge. Paradoksalno, u toku decembra i januara u ambulantama smo imali više registrovanih slučajeva ovih takozvanih vektorskih bolesti nego za vreme proleća, što je upravo i posledica prestanka zaštite" - rekao je dr Popović i dodao da su u većem procentu ugroženiji psi koji vreme često provode napolju na travnjacima i livadama, ali registruju se slučajevi i kod pasa iz urbanih sredina.