OVAKO JE GOVORIO IVAN KLAJN: Velike zemlje nemaju problem s svojim jezikom, u Srbiji sklonost je da se olako i po inerciji usvajaju anglicizmi

Filolog, istoričar jezika, profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Ivan Klajn preminuo je danas u 85. godini.

U intervjuu za "NIN" 2017. godine rekao je da su Srbi i mnogi drugi narodi skloni usvajanju fraza i reči iz drugih jezika.

NE PROPUSTITE

VELIKI GUBITAK ZA KULTURU I NAUKU: Preminuo filolog, istoričar jezika i akademik IVAN KLAJN

“U Srbiji, kao uostalom i u celom današnjem svetu, sklonost je da se olako i po inerciji usvajaju anglicizmi, čak i tamo gde bi se mogao naći odgovarajući prevod”.

Klajn je isticao da velike zemlje nemaju problem s svojim jezikom, dok na Balkanu postoje nesuglasice u vezi jezika koje su rešive. Ipak, do tih rešenja ne dolazi.

“Sigurno da nije, jer su te zemlje, iako se svaki od tih jezika govori u više država, pitanje standardizacije rešile još u 19. veku. Na Balkanu, naprotiv, zbog istorijskih okolnosti, međusobnih sukoba i u prvoj i u drugoj Jugoslaviji, i posle raspada na nacionalne države, a posebno zbog sudara između  dve grane hrišćanstva (pravoslavne i katoličke) sa upotrebom dvaju pisama (ćirilice i latinice), zajednički srpskohrvatski jezik ostao je policentričan, sa mnoštvom sitnih nesuglasica koje nisu nerešive ali se ne rešavaju, bez saglasnosti čak ni oko naziva jezika i terminologije”.

– Jezik nije deo nacionalnog identiteta kao u 19. veku, jer je u međuvremenu došlo do globalizacije, javio se radio, televizija, internet i druge tehničke novosti, tako da mnogo više komuniciramo sa svetom, a ne samo u okviru sopstvene nacionalne zajednice. Ipak, nema sumnje da će jezik i dalje ostati bitna (mada ne jedina i presudna) oznaka nacionalnog identiteta.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU