Roditeljstvo je najveći blagoslov, ali i velika odgovornost. U 21. veku dobili smo na dar pristup mnogobrojnim informacijama koje pomažu pri "razbijanju" toksičnih transgeneracijskih obrazaca i trauma. Sada znamo da ne postoji samo jedan ispravan način vaspitanja, da komunikacija treba da bude individualno prilagođena i da svako dete zaslužuje "vetar u leđa" i podršku, bez obzira na ostvarene rezultate.
Međutim, stiče se utisak da je deci data preterana sloboda i da roditelj, umesto uloge onog koji brine i vaspitava, preuzima ulogu prijatelja. Psihologija smatra da postoji tanka granica koja ne sme da se pređe, ali da ju je teško pronaći.
Otac Predrag Popović govorio je u svom podkastu "Sa porodicom u Carstvo nebesko" na ovu temu.
- Veoma sam strog roditelj. Moje je da budem roditelj, nisam postavljen da se deci sviđam i da budem prijatelj. Kasnije ćemo biti prijatelji. Sad sam roditelj, vaspitač, staratelj i pred Bogom odgovaram za to. Nisam nadmen da ih postrojavam, nego ih pitam "šta im se ne sviđa kod mene". Tako sam ih uveo u to da imam i ja pravo da kažem šta se meni ne sviđa kod njih - govori i dodaje:
- Učim ih kontroli emocija. Ne možeš kad se obraduješ skakati u nebesa, kad se razočaraš padati na pod. Ima život da te "baca" gore-dole. Mora se naći sredina i smirenje.
A šta vi mislite, koji roditeljski pristup je najispravniji za kreiranje zdravih obrazaca ponašanja kod deteta? Pišite nam u komentarima.
Glas javnosti/T02S