Osnovni prehrambeni proizvodi najviše poskupeli u aprili: Poskupljenje mesa povećalo troškove za hranu na dvogodišnji maksimum
Autor: Glas javnosti
Ova životna namirnica je zabeležila najveći skok u ceni, čak 3,2 odsto mesečno, dok je na godišnjem nivou ulje skuplje oko 20 odsto, saopštio je FAO
Cene osnovnih prehrambenih proizvoda zabeležile su u aprilu najveći rast u poslednje dve godine, pokazuju najnoviji podaci UN agencije za hranu (FAO).
Ovo je prilično upozoravajuće i budi strepnju kod kupaca. Od aprila 2024, i to posle osam prethodnih meseci stagnacije, poskupljenja se praktično ne smiruju da bi sada ponovo oborila dvogodišnji rekord.
Prema najnovijim informacijama, najveći udar pretrpeli su potrošači u kategorijama mesa, mlečnih proizvoda i žitarica, dok su biljna ulja i šećer blago pojeftinili. FAO indeks cena hrane u aprilu je iznosio 128,3 poena, što je povećanje od jedan odsto u odnosu na mart i najviša vrednost od aprila 2023. Najveći skok beleži meso – čak 3,2 odsto mesečno – što je pretežno posledica viših cena svinjetine. Mlečni proizvodi su takođe značajno poskupeli (2,4 odsto), a posebno puter, koji je dostigao istorijski maksimum zbog pada zaliha u Evropi. Cene žitarice su porasle za 1,2 odsto, dok je pšenica blago poskupela usled smanjene ruske ponude i rasta potražnje, ali uz ograničeni efekat zbog globalne ekonomske neizvesnosti.
Kukuruz je poskupeo zbog niskih zaliha u SAD i fluktuacija kursa dolara. Za razliku od toga, biljna ulja su pala za 2,3 odsto zahvaljujući većoj proizvodnji u jugoistočnoj Aziji. Ipak, na godišnjem nivou, ulja su i dalje skuplja za 20,7 odsto. Šećer je u aprilu pojeftinio za 2,5 odsto, pod pritiskom potencijalnog pada potrošnje u prehrambenoj industriji.
Agroekonomski analitičari primećuju da se sličan skok dogodio upravo u istom mesecu prošle godine kada je prekinut period mirnog stanja na svetskom tržištu hrane.
– Tada je globalno došlo do rasta cena živinskog mesa, mlečnih proizvoda, a najviše sira. Poskupljenje mesa praktično je bilo okidač. Slično je bilo i sa cenom ulja koje je u tom trenutku bilo na godišnjem maksimumu cene – kaže sagovornik „Politike” dobro upućen u stanje na tržištu hrane, a posebno mesa. Prema njegovim rečima, celokupno tržište je uzdrmano zbog carinskog rata najvećih sila i to će se sigurno odraziti i na tržište namirnica uz sve druge realne faktore, kao što su klimatske promene i pad ponude ili tražnje. Parametri se uglavnom menjaju u prerađivačkoj industriji, što smo već videli u prethodnom periodu, dok cene sirovina, poput žitarica ostaju iste ili blago rastu, pa potom padaju.
On za sada ne očekuje povećanje cene mesa ili mlečnih proizvoda na domaćem tržištu jer je ono dobro snabdeveno.
FAO je takođe smanjio i prognozu globalne proizvodnje žitarica za 2024. godinu na 4,848 milijardi tona, zbog slabijih prinosa kukuruza. Proizvodnja pšenice se očekuje na sličnom nivou kao prošle godine – oko 795 miliona tona – s mogućim padom u SAD, zapadnoj Evropi i na Bliskom istoku. Pirinča bi, međutim, moglo biti više nego ikad – 543,6 miliona tona.
Potrošnja žitarica će porasti za jedan odsto, posebno zbog veće upotrebe kukuruza u stočnoj ishrani u Kini i Rusiji. Na globalnom nivou, zalihe žitarica bi mogle pasti za 1,9 odsto – na 868,2 miliona tona. Trgovina žitaricama će verovatno biti smanjena za 6,8 odsto, najniže od sezone 2019/2020, uglavnom zbog manje potražnje iz Kine. Jedina izuzetak je pirinač, čija bi trgovina mogla porasti za 1,2 odsto i postaviti novi rekord od 60,4 miliona tona.
Glas Javnosti/ P02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
