Opsežna studija na HARVARDU pokazala da su SRBI NAJMANJE SKLONI RASIZMU!

Studija Harvard univerziteta koja se vodila od 2002. do 2015. godine mapirala je zemlje Evrope sa najviše incidenata na rasnoj osnovi, piše portal Indy100, prenosti protal Hronograf.

Rezultati se kreću 0,298 za učesnike iz Srbije do 0,557 za učesnike iz Češke Republike, piše britanski portal Indy100, „ćerka-sajt“ Indipendenta. Niži koeficijent označava manju sklonost ka rasističkim stavovima

Studija je pokazala da je Srbija zemlja Evrope sa najmanjom stopom incidenata dok je Češka, po ovoj studiji, zemlja u kojoj je najviše izražen rasizam. U okviru istraživanja o socijalnim stavovima ljudi sproveden je test, u vidu kratkog interaktivnog kviza u kome su učesnici sparivali fotografije sa rečima. Jedna komponenta uključivala je povezivanje pozitivnih ili negativnih termina sa crnim i belim licima ljudi. Termini koji su korišćeni su „dobar“, „loš“ i „zao“…

Test je pokazao da ljudi u svim zemljama Evrope sporije povezuju pozitivne opise sa crnim licima.

Učesnici u istraživanju radili su takozvani Implicit Association Test, odnosno test implicitne asocijacije (IAT), koji meri implicitne rasne stavove, kako se navodi u istraživanju. Usled veoma složenog dizajna samog testa ispitanicima je veoma teško da namerno daju određene odgovore koji bi uticali na konačan rezultat. Mnogi od ispitanika, čak i oni koji za sebe odgovorno tvrde da imaju snažna antirasistička uverenja, na testu su ostvarili rezultat koji imlicira suprotno.

Rezultati se kreću 0,298 za učesnike iz Srbije do 0,557 za učesnike iz Češke Republike, piše portal Indipendenta. Niži koeficijent označava manju sklonost ka rasističkim stavovima.

Po ovom istraživanju, rasizam je izražen u Italiji, Portugalu, Litvaniji, Bugarskoj, Slovačkoj, Ukrajini i Češkoj.

NE PROPUSTITE

RASIZAM U SPORTU: Sedam događaja koji su šokirali čitav svet (VIDEO)

„Project Implicit“ ističe da ovaj test ne omogućava tačno predviđanje ponašanja ljudi, ali da njegovi „ukupni rezultati stvaraju šablon prema kojem se mogu donositi određeni zaključci“.

Autori studije su objasnili da iako kao pojedinci ne moramo da se držimo rasističkih uverenja, ideje koje mi povezujemo sa rasom mogu se konstruisati u kulturi koja opisuje ljude različitih nacionalnosti u skladu sa načinom koji je manje ili više pozitivan.

Zbog trajanja studije, citirana je više puta i veza između misli i predrasuda u ponašanju koje se pretpostavlja. Te veze, prema ovom tekstu, mogu da objasne rast rasizma u Evropi.

Kako navodi britanski portal, međutim, studija sa Univerziteta u Viskonsinu iz 2016. godine, pokazala je da su veze između unutrašnjih rasističkih stavova i rasističkog ponašanja slabije nego što upućuje istraživanje sa Harvarda.

Novija istraživanja, međutim, ovaj test u potpunosti dovode u pitanje.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU