Poslednjih dana sve učestalije su objave o povlačenju pojedinih proizvoda sa tržišta, zbog neispravnosti u izradi ili njihove nebezbednosti. Na sajtu Ministarstva trgovine nalazi se i sistem za uzbunjivanje NEPRO, gde postoji lista nebezbednih proizvoda.
Nenad Bumbić, predsednik udruženja zaštite potrošača za Bizportal kaže da iako je ovaj sistem povezan sa evropskim sistemom za uzbunjivanje o ispravnosti proizvoda RAPEKS, nije najefikasniji.
– Taj naš sistem se svodi na jednog službenika i uglavnom na dobrovoljni pristup, mislim na ono što kompanije žele da se povuku sa tržišta. Pored kompanija, pojedinci mogu da prijave proizvod. Na primer mi smo imali, da se proizvod nađe u prodaji i to u velikim trgovinskim lancima, a pri tom ne mislim na sve proizvode, ali to se dešava iako je taj proizvod u sistemu i kod nas i u Evropi – kazao je Nenad Bumbić.
Oko 30 odsto proizvoda koji se nalaze na listi evropskog sistema za brzo upozoravanje jesu igračke, slede motorna vozila, tekstil i električni aparati. Ukoliko se nešto od toga nalazi na našem tržištu, upozorenje bi odmah trebalo da bude prisutno i na našem sistemu. U tom slučaju građani mogu da vrate neispravni proizvod i zahtevaju povraćaj novca.
– Potrošač ima pravo na povraćaj 100 odsto novca ukoliko je proizvod nebezbedan i sve što treba da se uradi je da ode kod trgovca gde je kupio taj proizvod i da izjavi reklamaciju i navede da želi povraćaj novca, jer je Ministarstvo trgovine ili neki drugi nadležni organ izjavio da je taj proizvod nebezbedan. Trgovac tu ne trpi štetu, jer je uvoznik ili proizvođač njemu dužan da nadoknadi štetu i da vrati onaj novac koji je on vratio potrošaču. U slučaju da se to ne dogodi, potrošač ima pravo i sudskim putem da zahteva povraćaj novca – navodi Bumbić.
Kako je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, taj sistem postaje obavezujući, objasnio je sagovornik.
Međutim, po njegovom mišljenju, problem sa kojim se potrošači susreću u Srbiji je taj što ne postoji dovoljan broj relevantnih laboratorija, koje vrše kontrolu proizvoda. Iz tog razloga na tržištu imamo proizvode koje imaju sertifikate o bezbednosti, a zapravo su nebezbedni za upotrebu.
Bumbić kao rešenje ovog problema vidi potrebu da se ustanovi što više nezavisnih laboratorija za kontrolu ispravnosti. Laboratorije bi kontrolisale svaki proizvod, koji se pojavi na tržištu Srbije, čime bi se višestruko smanjila zloupotreba i falsifikovanje dokumentacije, time bi i potrošači bili bezbedniji.
Kada je reč o proizvodima koji su prema našoj regulativi bezbedni i sigurni, potrošači nemaju gotovo nikakve mogućnosti, ni za povraćaj novca. Takav primer su i proizvodi koji su vraćeni sa granica.
– To su uglavnom prehrambeni proizvodi, jer zemlje u koje se izvoze imaju različite zakonske regulative, o aditivima ili upotrebi nekog pesticida u njemu. Takvi proizvodi koji se vrate uglavnom se uništavaju, ali pošto su prema našem zakonu bezbedni oni mogu da se koriste. Kontigent koji se vrati ili se pokaže kao zaista nebezbedan se uništava – objasnio je Bumbić.
Ako ste zabrinuti u vezi sa bezbednošću proizvoda ili ako ste povređeni proizvodom, trebalo bi da o tome odmah obavestite prodavca ili dobavljača. Neki proizvodi koje ste kupili možda su povučeni zbog zabrinutosti za kvalitet ili bezbednost.
Trebalo bi da pitate dobavljača da li ti proizvodi ispunjavaju minimalne bezbednosne zahteve. Možete držati opasne proizvode van svog doma tako što ćete se prijaviti za e-poruke sa upozorenjima o opozivu proizvoda. Možete biti upozoreni na sva povlačenja ili izabrati sa liste kategorija proizvoda.
Ako kupite artikal sa oznakom „konačna rasprodaja“, generalno ga ne možete vratiti u prodavnicu. Pažljivo pregledajte ove stavke da biste potražili probleme pre nego što se odlučite na kupovinu.
Ali proizvodi sa značajnim i skrivenim nedostacima su izuzetak. Možda ćete imati priliku da identifikujete ove nedostatke tek kada donesete predmet kući.
Prodavci ne mogu da koriste konačnu prodaju i odricanje odgovornosti „kao što jeste“ da zaobiđu implicirane zakone o garanciji. Ovo pravilo štiti kupce od prevara. Bez toga, preduzeće bi moglo da prodaje loše proizvode na konačnoj prodaji, ali odbija da ponudi bilo kakav pravni lek.
Preduzeća ponekad odbijaju da pomognu kupcima sa neispravnim proizvodima. Oni mogu tvrditi da je kvar nastao zbog nepravilne upotrebe. Ili proizvod možda više nema garanciju.
Odbijanje da se ponudi pravni lek može biti legitimno u nekim slučajevima. Ipak, neka odbijanja mogu narušiti vaša prava prema zakonima o zaštiti potrošača. Poznavanje razlike može biti izazovno. Možda ćete želeti pravni savet ako kontaktiranje kompanije ne donese pravičan ishod.
Glas javnosti B010S