ODMOR ZA OČI! Ćiriilica je najsavršenije fonetsko pismo na svetu
Autor: Glas javnosti
Nemački lekar, oftalmolog, Verner Veber smatrao je da je ćirilica savršeno pismo, pa je još u Lajpcigu 1937. godine objavio da je ona „odmor za oči“.
Prema njegovim tvrdnjama, ovo pismo najmanje od svih zamara oči i jednostavno je, zbog čega je ponelo titulu „prve azbuke sveta“.
Srpska ćirilica je odmor za oči, ustanovio je svojom doktorskom disertacijom pre skoro jednog veka nemački oftalmolog.
Srpsku ćirilicu najsavršenijim pismom na svetu smatrao je i poznati irski dramski pisac Džordž Bernard Šo. On je u svom testamentu ostavio novčani iznos od 367.233 funte Englezu koji uspe da uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu ćirilicu (jedno slovo – jedan glas).
Ipak, među Britancima se do danas nije našao takav reformator koji bi dobio zaostavštinu velikog pisca. Izbacivanjem poluglasnika i uvođenjem grafema „Њ“ i „Љ“, Vuk je nastavio reforme koje je započeo Sava Mrkalj.
Izgled slova „Ђ“ je prihvatio od Lukijana Mušickog, „Џ“ je uzeo iz starih rumunskih rukopisa, a „Ћ“ iz starih srpskih rukopisa. Slovo „J“, koje je uzeo iz latinice, pripisivano mu je za „najveći greh“ u crkvenim krugovima, gde su govorili da je srpski reformator time radio na pokatoličenju srpskog naroda.
Vukova fonetska azbuka (naziv prema nazivu slova: A – az, B – buki) sa 30 grafema zvanično je prihvaćena 1868. godine.
Kao jednostavnije pismo od glagoljice, koja je dosta starija po postanku, ćirilica ju je potiskivala i ustaljivala se u Bugarskoj, Srbiji, Makedoniji i Rusiji.
Ćirilica je, inače, slovensko pismo nastalo krajem devetog veka u današnjoj Bugarskoj. Stvorena je po ugledu na grčko ustavno pismo. Iz ovog pisma su uzeti i znaci, a za glasove kojih nije bilo u grčkom jeziku, načinjene su grafeme po ugledu na grčka i glagoljska slova.
Najsavršenije fonetsko pismo na svetu
U istoriji kulture čovečanstva srpska ćirilica je najsavršenije fonetsko pismo na svetu. Ovu činjenicu zastupaju: nemački filolog Johan Adelung, engleski filolog i književnik Džon Bernard Šo (Politika, Intervju, 1988:70), hrvatski filolog Tomislav Maretić, veliki nemački filolog Jakob Grim (Kostić, 1999:114), francuski filolog Fransoa J. Ajhof (Kostić, 1999:37), srpski naučnik svetskog glasa za uporednu gramatiku slovenskih jezika Radosav Bošković, akademik Aleksandar Belić, akademik Mitar Pešikan, poznati slavista akademik Radmilo Marojević i cela plejada filologa od imena i ugleda.
Srpska ćirilica je vrhunac usavršavanja kulture pismenosti – simfonija pisma i jezika, idealan sklad između fonetike i ortografije, na kome su radili sveti Savo, Gavril Stefanović Venclović, Savo Mrkalj i Vuk St. Karadžić. Srpski narod je vekovima iskivao tananu jezičku žicu, dok su učeni filolozi registrovali ta stvaralačka dostignuća, prikupljali i usavršavali nemerljivo jezičko blago svog naroda.
Prvo pismo pojavilo se polovinom četvrtog milenijuma pre nove ere,novija istraživanja ukazuju na pojavu pisma u sedmom veku pre nove ere. Evolucija pisma od piktografskog do najsavršenijeg fonetskog, kakvo je srpsko ćiriličko pismo, trajala je hiljadama godina. Ćirilica je srpsko istorijsko pismo, i srpsko sveto pismo, kojim je napisana najstarija i najsvetija sačuvana srpska knjiga: Miroslavljevo jevanđelje i prve štampane srpske svete knjige: Oktoih, Psaltir i Molitvenik, sve poslanice srpskih patrijarha i sve povelje srpskih vladara kroz vekove.
Ako upoređujemo srpsku ćirilicu sa aktuelnom latinicom i mnogim drugim pismima, moramo se držati činjenica. koje su utvrdili naučnici. Tako je istraživač srpske ćirilice čuveni srpski filolog akademik Mitar Pešikan zaključio: „Ćirilica je pismo koje po svojoj podesnosti ne ustupa nijednom svetskom pismu… Ćirilica je najsavršenije fonetsko pismo na svetu“ (Pešikan, 1993). Sa trideset ćiriličkih slovnih znakova sa lakoćom pišemo 14.000.000 reči i njihovih oblika koji se nalaze u digitalnoj verziji Srpskog elektronskog rečnika, čiju bazu čine 16 tomova Rečnika SANU i 3 toma Rečnika Matice Srpske.
Hrvatski filolog Tomislav Maretić (1854–1936) u svojoj raspravi „Pravopisni nedostaci“, poštujući naučnu istinu, zapisao je: „Obrazovani Srbi i ne slute koliko su sretni što su oni jedini narod u Evropi koji se može dičiti savršenim pismom, i pravopisom, to jest takvim u kojemu za svaki glas služi osobito slovo, a od njih se ni jedno ne uzima za više glasova nego samo za jedan jedini. Ćirilica ima taman toliko slova koliko srpski jezik ima glasova, to jest i slova i glasova ima po trideset… Hrvatska je latinica doduše savršenija od engleske, francuske i njemačke, ali manje savršena od srpske ćirilice – jer slovni znaci Lj, Nj, Dj, Dž zadaju velike muke strancima i školskoj omladini kada se čitaju kao jedan glas, a kada kao dva glasa“.
SKINI APLIKACIJU
