Od prethodnih 365 dana, u Srbiji su čak 73 bila „ekstremno topla”

Analiza temperaturnih kretanja na celoj planeti pokazala je da Srbija spada u države koje su u proteklih godinu dana imale najviše vrelih dana u Evropi, piše za portal Klima 101 Milica Tošić, doktorantkinja na Fizičkom fakultetu.

Upravo su objavljeni rezultati studije koju su potpisale organizacije Climate Central, World Weather Attribution i Klimatski centar Crvenog krsta, a koja sadrži analize globalnih temperatura od 1. maja 2024. do 1. maja 2025. godine. Kako se u njoj navodi, klimatske promene su doprinele drastičnom porastu broja ekstremno toplih dana.

Pod „ekstremno toplim danima” podrazumevaju se dani tokom kojih je maksimalna temperatura viša od 90% izmerenih temperatura na toj lokaciji u periodu od 1991. do 2020. godine. Pošto se odnosi na lokalne normale temperatura, ova mera uključuje ekstremna odstupanja tokom cele godine, uključujući i tokom zime.

Naš region na udaru klimatskih promena

U Srbiji, broj izmerenih ekstremno toplih dana je 73 – to je svaki peti dan u toku proteklih godinu dana. Zajedno sa drugim zemljama regiona kao što su Hrvatska, Rumunija i Bugarska, Srbija spada u države koje su imale najviše vrelih dana u Evropi.

Od 73 ekstremno topla dana u Srbiji, procenjuje se u studiji, 26 su „dodale” klimatske promene. Drugim rečima, skoro ceo jedan mesec ekstremno visokih temperatura u Srbiji ne bi se dogodio da se klima nije drastično promenila poslednjih decenija.

Šta je sve potrebno za izdavanje pasoša po hitnom postupku

Istovremeno, studija nudi i uvid u prosečnu temperaturnu anomaliju – porast – tokom ovih godinu dana u odnosu na referentni period 1991-2020, za svaku zemlju sveta. Ovi podaci, koji su rezultat neposrednog merenja i poređenja, takođe prave jednu izrazito upečatljivu sliku.

Naime, jedna jedina zemlja na svetu imala je hladniju godinu od proseka: Island. A evropske zemlje, od Baltika do Balkana, imale su najveća na svetu odstupanja od nekadašnje normale.

Srbija među klimatski ranjivim zemljama

Period od maja 2024. do maja 2025. u Srbiji bio je za 1,4°C topliji od normale za 1990-2020, što je osmi najviši zabeleženi porast u svetu u ovom periodu – porast koji deli sa komšijskim zemljama Crnom Gorom, Hrvatskom, Rumunijom, Albanijom i Grčkom.

Ovo nije iznenađujuće jer se naša zemlja nalazi u regionu Mediterana i jugoistočne Evrope koji je „vruća tačka” klimatskih promena, odnosno koji se zagreva brže od svetskog proseka, a Srbija spada u klimatski ranjivije zemlje sveta.

U studiji su posebno izdvojenih 67 ekstremnih događaja – perioda povišenih temperatura koji korespondiraju sa toplotnim talasima. Jedan takav događaj, toplotni talas koji je zahvatio i Srbiju tokom leta 2024. godine, a kada su bile zabeležene temperature u proseku za 3,8 °C više od normale, istraživači Climate Central procenjuju da je bio čak 11 puta verovatniji usled klimatskih promena.

Metodologija studije

Kako je izračunat broj ekstremno toplih dana koji su dodale klimatske promene? Metodologija ove studije oslanja se na poseban indeks koji su razvili istraživači Climate Central pod imenom indeks klimatskog pomeraja (Climate Shift Index).

Ovaj indeks koristi istorijske podatke i rezultate klimatskih modela kako bi procenio verovatnoću pojave neke temperature na određenoj lokaciji, a zatim poredi istu tu verovatnoću sa procenjenom verovatnoćom te temperature u simulacijama u kojem se klimatske promene nisu dogodile – koje su i sami proizvodi klimatskih modela.

Kako navode u studiji, broj ekstremno toplih dana koji su dodale klimatske promene dobija se jednostavno: od broja procenjenih ekstremno toplih dana u toku godine (u Srbiji 73) oduzme se broj takvih procenjenih dana koji bi se dogodio bez klimatskih promena (u Srbiji 47). Rezultat je 26, odnosno broj ekstremno toplih dana koje su po ovoj metodologiji dodale klimatske promene.

Ako nemate ove stvari u vozilu, sleduje vam paprena kazna, čak vas mogu isključiti iz saobraćaja

Iako su rezultati uznemiravajući, treba da shvatimo da je sasvim moguće, čak i verovatno, da ova studija potcenjuje posledice klimatskih promena. Pre svega jer se studija odnosi na odstupanja temperatura u odnosu na normalu za tridesetogodišnji period od 1991. do 2020. godine – ali ova normala je već pomerena u odnosu na period pre uticaja klimatskih promena.

Primera radi, ako uporedimo naše zvanične normale za Beograd koje nudi Republički hidrometeorološki zavod, možemo videti da je za period 1991-2020. godišnja normala temperature 13,2 °C.

Međutim, ako se pomerimo trideset godina u prošlost, ta normala se menja – u periodu od 1961. do 1990. godine, njena vrednost na istoj mernoj stanici na Vračaru bila je 11,9 °C, manja za preko jedan stepen Celzijusa.

Očekuju se i domaće studije

Ovde je bitno napomenuti da se globalne studije često oslanjaju na primenu jednog uniformnog indeksa, dok sama procena uticaja klimatskih promena (atribucija događaja) u velikoj meri zavisi od načina na koji je ekstrem definisan.

Zbog toga je važno da pored ove globalne slike razvijamo i lokalizovane studije, piše Tošić, kako bismo tačnije procenjivali uticaj ekstremnih prilika na naše neposredno okruženje. To se posebno odnosi na zemlje sa slabije razvijenim meteorološkim sistemima, kao i sa slabijom dokumentacijom posledica ekstremnih događaja.

Analiza upravo lokalnih ekstrema, kako temperatura tako i pojava kao što su suše, jedno je polje istraživanja našeg aktuelnog istraživačkog projekta EXTREMES na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.


Glas javnosti /B07S

SKINI APLIKACIJU